Krah slobodnog tržišta ili petogodišnja recesija

Razljućeni lideri republikanaca okrivili su Nensi Pelosi, demokratskog predsednika Predstavničkog doma, da je sprečila dvopartijsku saradnju i srušila vladin paket pomoći za spasavanje finansijskog sistema od 700 milijardi dolara. Željni da skinu svaku odgovornost sa sebe, jer su u njihovi članovi glasali protiv, osramoćeni republikanci rekli su da je naprasit govor Pelosijeve bio tako napadan da su neki republikanci u Domu promenili stranu i poslednjem trenutku i glasali protiv.

– Verujem da smo mogli da postignemo dogovor da nije bilo pristrastnog govoar spikera za govornicom Doma – rekao je Džon Boehner, lider republikanaca u Predstavničkom domu.

U svom govoru, Pelosijeva je napala sedam godina „budžetske nemarnosti“ Bele kuće koja je izazvala američku ekonomsku zbrku. – Kada vam je neko u poslednje vreme zatražio 700 miliajrdi dolara – pitala je ona. – Upravo su brojke zapanjujuće, ali nam govore o ceni neuspele ekonomske politike Bušove administracije, politike građene na budžetskoj bahatosti, mentalitetu bez regulacija gde se sve može, bez nadzora i discipline u sistemu – rekla je ona.

Pelosijeva je kazala da njena stranka veruje u slobodno tržište, ali je tržište „stvorilo haos“, jer je bilo potpuno prepušteno sopstvenim mehanizmima. „Naša je dogovornost danas da pomognemo da se spreči taj katastrofalan ishod.“

Pelosi je treći po rangu političar u SAD, odmah iza potpredsednika Dika Čejnija u liniji nasleđivanja predsednika.

Republikanski predstavnik Erik Kantor rekao je da je Pelosi „otvoreno dala ton partnerstvu koje ne odgovara ovoj raspravi“ i dodao: „Postoji razlog za neuspeh glasanja, a to je govor Pelosijeve“.

Njegov partijski kolega Roj Blant saopštio je da je desetak kongresmena iz njegove partije promenilo mišljenje nakon govora Pelosijeve. Predsednicu su, međutim, podržali članovi njene partije koji su optužili republikance da traže žrtveno jagnje za sopstveno poniženje, što je dve trećine kongremsena iz republikanskih redova glasalo protiv paketa pomoći.

Izbijanje neprijateljstva usledilo je nakon vikenda retke saradnje u kojoj su lideri obeju partija do duboko u noć pokušavali da postignu dogovor koji bi bio podržan u Predstavničkom domu. Većina posmatrača smatra da su arhitekte ovog dogovora bili republikanci. Oko 60 odsto demokrata glasalo je za dogovor, a samo jedna trećina republikanaca.

Ali, Pelosijeva nije bila jedina koju su okrivili desničari u redovima republikanaca. Predsednički kandidat Džon Mekejn rekao je da je došlo vreme da se „reši problem“ umesto da se raspodeljuje odgovornost. Njegov ekonomski savetnik Daglas Holc-Ikin optužio je Obamu da je propustio da se uključi u pregovore za uobličavanje prihvatljivog paketa pomoći“.

Obamin štab reagovao je vrlo oštro. Predstavnik Obame rekao je da su „ljutite i hiperpristrasne izjave republikanaca upravo razlog zbog čega Amerikanci osećaju odvratnost prema Vašingtonu“. „Sada je vreme da se demokrate i republikanci udruže i zajednički deluju na način koji će sprečiti ekonomsku katastrofu“, poručeno je iz Obaminog štaba.

Kongres se neće sastajati pre četvrtka, a novo izjašnjavanje se ne očekuje pre vikenda. Analitičari kažu, pak, da će bez finansijske pomoći banke biti prepuštene same sebi pri rešavanju loših hipotekarnih dugova, a u najboljem slučaju mogu, ili će dospeti, u opasnost da bankrotiraju.

Pad akcija na svetskim berzama

Glavni indeksi akcija na britanskoj i evropskim berzama zabeležili su pad prilikom jučerašnjeg trgovanja, nakon što Predstavnički dom Kongresa nije podržao plan američke vlade o finasijskoj pomoći. Britanski FTSE 100 indeks izgubio je 0,9 odsto vrednosti ili 43 poena i zaustavio se na 4.775, dok je francuski Kak 40 pao za 52 poena ili 1,3 odsto na 3.902. Nemački Daks izgubio je 1, 7 odsto vrednosti ili 100 poena i pao je na 5.707. Akcije banaka pretrpele su najveće gubitke u Londonu, jer raste zabrinutost kako će se odlaganje plana za finasijsku pomoć u SAD odraziti na finansijski sistema. HBOS je pao za 12 , Kraljevska banka Štkotske za 11, a Lojds TSB za devet procenata. Vlada Republike Irske saopštila je da će garantovati sve bankarske depozite u naredne dve godine. Franko-belgijska Deksija banka dobila je finasijsku pomoć države, dok su vlade Francuske, Belgije i Luksemburga ubacile 6,4 miliajrdi evra na tržište novca. U međuvremenu, u Rusiji su obustavljene sve transakcije na dvema glavnim berzama. U Njujorku Dau Džons je pao za govoto sedam procenata. Azijska tržišta uzdrmana su vestima iz SAD, gde Predstavnički dom nije ni usvojio plan za spasavanje finansijskog sektora. Japanski indeks Nikei 225 pao je više od četiri procenta, i sada je na nivou od 11.259,86 poena, najnižem od početka juna 2005. Indeks na berzi na Tajvanu je izgubio 3,55 odsto ali je u Hongkongu reperni indeks ubeležio blagi rast, od 0,8 odsto. Hongkonški Hang Seng izgubio je 2,4 procenta. Banka Japana upumpava svež keš na tržišta novca kako bi podstakla likvidnost i kreditiranje. Japanski ministar ekonomije Kaoru Josano ocenio je da će neusvajanje planirane pomoći za finansijski sistem SAD imati velike posledice ne samo po američku, nego i po svetsku ekonomiju. Banka Japana, koja podstiče likvidnost od propasti američke brokeraže Liman braders (Lehman Brothers) pre 15 dana, juče je na tržište novca ubacila još tri hiljade milijardi jena (28,7 milijardi dolara). Ukupno je od sredine meseca japanska centralna banka upumpala na tržišta 21 hiljadu milijardi jena (200 milijardi dolara). Pad akcija na berzama u Australiji i na Novom Zenladnu imao je sličnu stopu. Slična je i stuacija u Južnoj Koreji, na Filipinima i Singapuru. E. D