Foto: PromoKako je mala grupa intelektualaca iz centralne Evrope postavila temelje institucijama kao što su Evropska unija ili Svetska trgovinska organizacija, meta je analize Kvina Slobodijana u Globalistuima (Kraj doba Sarstva i rađanje neoliberalizma), koje je nedavno objavila novosadska Akademska knjiga u prevodu s engleskog Predraga Miodraga.
Pored toga što su se suprotstavljali fašizmu i komunizmu, grupa je držala da je neophodno ograničiti i moć demokratske javnosti, jer ljudi kao građani i ljudi kao radnici predstavljaju smrtonosnu pretnju vrhovnom cilju neoliberala, globalnoj ekonomiji integrisanoj slobodnim protokom kapitala.
Za razliku od standardnih tumačenja koja veličaju neoliberale kao glavne pobornike tržišta, a nasuprot vladama i državama, Slobodijan tvrdi i potkrepljuje mestima iz njihovih dela da su uglavnom na globalnom nivou neoliberali prigrlili upravljanje, neutrališući time političku vlast na nivou država, tako da demokratske vlade ne mogu opstruirati bezbednost i pokretljivost svojine.
Kroz priču koja se proteže od kraja Habzburškog carstva do stvaranja Svetske trgovinske organizacije, Globalisti pokazuju da je mreža onih koji su sebe opisivali kao neoliberale zamišljala ne jedan samoregulišući svet ekonomije, već svet ograničen pravilima i institucijama.
Knjiga Globalisti. (Kraj doba carstva i rađanje neoliberalizma) dosad je prevedena na devet jezika. Godine 2019. dobila je nagradu Američkog istorijskog udruženja za najbolju knjigu iz oblasti evropske međunarodne istorije.
Glavna polja istraživanja istoričara Kvina Slobodijana (1978) jesu istorija moderne Nemačke i međunarodna istorija, s naglaskom na probleme rase, migracija, društvenih pokreta i međunarodne političke ekonomije.
Pored toga što predaje istoriju na Koledžu Velesli, gostujući je profesor na univerzitetima u Hong Kongu, Bolonji, Slobodnom univerzitetu u Berlinu i Univerzitetu Harvard.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
