Kraj, ili početak, jednog epa

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Odlično što se i ove teme dotakli. Iako se ne sećam baš najbolje da li sam i ovu knjigu pre neki dan prelistavao, ako je na nivou prethodnih knjjiga onda je sigurno neću kupiti ovde već neko strano izdanje, englesko ukoliko ga Hrvati ne odštampaju. Boje u pomenutom izdanju, sa originalnim Fosterovim, blago rećeno nemaju veze. Boje su toliko drečave da stvrno nemaju veze. Ko je nadzirao štampu(ako upšte jeste, treba smesta da dobije otkaz) Tako da mislim ako pšete o nečem treba i da vidite o čemu pišete.

   1. Donekle ste u pravu i slazem se sa Vama. Medjutim, gledajuci dva toma koja posedujem, ne bih bas rekao da ‘stvarno nemaju veze’. Tacno je da su boje vise ‘drecave’ ali tu ima i do papira na kome se stampa, nacina na koji upija boju i prelama svetlost… Naravno, nadzor stampe apsolutno bi trebalo da bude prioritet prilikom stampanja stripova. Moj predlog je da se obratite izdavackoj kuci i da im, ukoliko ste strucni, ponudite asistenciju prilikom sledeceg izdanja, naravno pro bono. Ipak je strip izdavastvo u Srbiji domen entuzijazma pre nego rentabilan biznis. Pozdrav i Vama i redakciji, uz pohvalu za tretman teme, dobro bi bilo da postoji redovna rubrika o stripu.

      1. Poštovanje, ne bih se nikako složio sa vama da je “do papira”, nego su boje baš prejake i drečave. Hvala i na predlogu da im ponudim asistenciju ali mislim da im (Čarobna knjiga) nije potrebna) kad su onako lepo uradili Rip Kirbija),nego jel zna neko što su stali na 9. knjizi?, a i ja sam mator teško pokretljiv penzioner a štampanje mi mikad nije bila struka ali sam bio u dosta štamparija pa sam video kako se to radi,i da se pravi dosta probnih otisaka dok se ne potrefi. A jeste da je strip ovde posao iz entuzijazma ali baš zato može se odvojiti sat dva pa i tri i duže u štampariji. Ovo u slučaju Valianta može biti samo štampa bez nadzora. A sa Draganom se opet ne bih složio da su boje u USA “šmuljave” nego su baš odmerene(taman kako treba) i bolje pristaju većim prikazima, pogotovo pejzažnim i panoramskm kakvih kod Fostera baš ima.

   2. Ovde, u USA, brojevi 16, 17 i 18 (1969-1979) su drugaciji u pogledu boja od prethodnih – nekako su šmuljavi u celini, a koza me definitivno nervira. Mozda je greska, danas je sve moguce, ali mozda je i tacno da su „nastojali da iskopiraju boje iz originalnog novinskog izdanja“ – nisam ga video uzivo. Da dreci – dreci. Ja bih rekao da je problem color saturation, ali ne bih se kladio u to da li je uradjeno greskom ili namerno. Jos od 2011 raspravljaju o tome. Tek toliko da „opravdam“ izdavaca u Srbiji, ako je o istom problemu rec. Malo je toga ostalo sto greje srce.

      1. Htedoh reci 16, 17 i 18 (1969-1972).

2. Pozdrav svim ljubiteljima stripa,
   O kvalitetu boja i stampi mozemo raspravljati ali ja bi zeleo da iskoristim priliku da pohvalim Carobnu knjigu na trudu ulozenom da se domacoj publici predstave takve legende kao sto su Foster, Raymond, Hermann (Jeremiah) i u poslednje vreme Uderzo/Goshini (Asterix). Meni se licno njihovi albumi svidjaju i kada poredim sa slicnim izdanjima u inostranstvu veoma su pristupacni sto ce za rezultat imati samo vecu popularnost ove mozda pomalo zanemarene umetnosti medju ljudima u Srbiji. Ja sam navedene edicije iskoristio da upotpunim svoju kolekciju grafickih novela i uspesno preneo ljubav prema zanru na sinove. Bravo za ove i slicne poduhvate!

   1. Slazem se.