Kraj ljubavi Obame i Amerikanaca

Rejting koju uživa među građanima je tek nešto više iznad 40 odsto, a pritom američki lider deluje umorno, navodi Telegraf. Ovi ne baš ohrabrujući podaci za demokrate dolaze nešto manje od mesec dana pred izbore za Kongres.

Činjenica je da je, od kada je preuzeo kormilo države, Obama suočen sa najvećom ekonomskom krizom od vremena velike depresije te da su američki vojnici i dalje angažovani u Iraku i Avganistanu. S druge strane, stopa nezaposlenosti je pala sa deset na šest odsto, dok je otvoreno 10 miliona novih radnih mesta – što je više nego u Japanu, Evropi i drugim naprednim ekonomijama zajedno. Postavlja se pitanje zašto samo 39 odsto Amerikanaca odobrava način na koji on rukovodi ekonomijom. Javnost nagađa da razlog za to možda leži u tome što je isuviše radnih mesta poput onih, malo plaćenih, u Mekdonaldsovim restoranima, i poslovi koji iziskuju skraćeno radno vreme. Rečnikom brojki, bruto društveni proizvod je povećan za osam odsto od kada je Obama stupio na vlast, dok su prihodi srednje klase građana pali za četiri odsto.

Zatim, tu su i reforme sistema zdravstvene zaštite koje su se ispostavile kao loše po predsednikovo zdravlje, primećuje britanski list. Izabran u talasu euforije, Obama je bukvalno, kako se ispostavilo, prokockao američki „vizantijski“ zdravstveni sistem. Velika mu je mana, dodaju, što novi sistem zdravstvene zaštite primorava sve Amerikance da kupuju zdravstveno osiguranje pod pretnjom kazne. A Obama je izgleda potcenio koliko je malo Amerikanaca spremno da pod pretnjom kazne pristane na tako nešto.

I u prošlosti su se predsednici u drugom mandatu suočavali sa problemima kod kuće, primer Ronalda Regana nakon takozvane afere „Iran Kontra“ te Bila Klintona, koji je u vreme svog mandata umalo opozvan zbog skandala sa Monikom Levinski. Regan i Klinton su ipak uspevali da probleme van zemlje preokrenu u svoju korist. Ali ne i Obama.

Sve su učestalije kritike da je najnovija intervencija u Siriji i Iraku pomalo ponižavajuća za predsednika SAD, naročito ako se ima u vidu da je vodio kampanju da se što pre okončaju vojna angažovanja u inostranstvu. Nekadašnja državna sekretarka Hilari Klinton u svojoj najnovijoj knjizi „Težak izbor“ dotakla se i Libije, o čemu kaže da nikada neće biti „savršeno jasno“ šta se dogodilo u vezi sa terorističkim napadom na američki konzulat u Bengaziju. Ona piše i o Siriji, za koju konstatuje da se vremenom pretvorila u „nezgodan problem“ sa izuzetno kompleksnim izazovima, a priznaje i da se nije složila sa Obaminom odlukom da ne naoružava pobunjenike.

Veći deo Obaminog mandata birači su pokušavali da naprave razliku između čoveka i problema sa kojim se suočava država – među kojima su visoki budžetski deficit, rat i nezaposlenosti – navodeći čas da je glavni krivac Džordž Buš, čas globalni faktori koji su izvan predsednikove kontrole.

To objašnjava kako je Obama napravio istorijski presedan i osvojio novi mandat uprkos tada visokoj stopi nezaposlenosti od osam odsto. Iako su neke od njegovih politika bile nepopularne, za veliku većinu građana predsednik Obama je i dalje pošten i pouzdan vođa. S druge strane, svega 27 odsto Amerikanaca smatra da se Sjedinjene Države kreću u dobrom smeru, pokazuje najnovije istraživanje CBS i Njujork tajmsa.