Kraj pandemije može biti početak epidemije 1Foto: (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO)

Obuhvat vakcinacijom MMR vakcinama tokom prvih šest meseci ove godine iznosio je 38,3 odsto, podaci su iz izveštaja Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut, u koji je Danas imao uvid. Ovako mali broj dece koja su primila vakcinu stvara realnu pretnju da se pojavi epidemija malih boginja, s obzirom na to da stručnjaci upozoravaju da tek kada je 95 odsto dece vakcinisano može se smatrati da je obezbeđena dovoljna kolektivna zaštita da se spreči epidemija.

Morbile su visokozrazna bolest koja se lako i brzo širi. Poslednji put epidemija morbila u Srbiji bila je pre pet godina, a tada je obuhvat MMR vakcinom bio oko 82 odsto. Nakon te godine, zahvaljujući konkretnim akcijama, broj vakcinisane dece se značajno povećao.

Međutim od 2020. godine i kovid epidemije on počinje da opada.

Prošle godine obuhvat je bio 78 odsto do druge godine života, i 84 odsto za vakcinu koja se prima pred polazak u školu. Ovo je podatak koji je izneo konsultant za javno zdravlje dr Dragoslav Popović na kongresu posvećenom kovidu u organizaciji Regionalne lekarske komore Beograd.

On je tada kazao i da je samo u tri okruga (Šumadijskom, Severnobačkom i Severnobanatskom) obuhvat MMR-om zadovoljavajući odnosno da je bio 95 i više odsto.

Pad iz prošle održao se i u ovoj godini, Kada se pogleda prvih šest meseci 2020. godine i isti peirod 2021, vidi se da je udeo vakcinisane dece MMR vakcinom približno isti – prošle godine bio je 38,2 odsto, ove 38,3 odsto. To znači da postoji šansa da i do kraja ove godine on dostigne prošlogodišnju cifru od 78 odsto. Dr Dragoslav Popović međutim kaže da je i to daleko od dovoljnog.

On posebno ističe i podataka da je od janura do juna ove godine MMR vakcinu, koja je obavezna za upis u škole, primilo  84 odsto dece.

– MMR2 se u najvećem broju daje u junu i julu kada je upis u školu. Ako nam je obuhvat u prvom polugodištu loš, vrlo je verovatno da će takav ostati i u drugom – kaže dr Popović.

Upitan zbog čega sve manji broj dece prima MMR vakcinu, sagovornik Danasa kaže da se radi o globalnom trendu u padu vakcinacije koji je došao sa kovid pandemijom.

– Na jednoj strani imamo prebacivanje pažnje na kovid vakcinaciju, a na drugoj to što je pre svega tokom 2020. godine bio otežan pristup zdravstvenim ustanovama a i roditelji su bili suzdržani da vode decu na bilo kakve preglede uključujući i vakcinaciju iz straha od zaražavanja korona virusom. Ipak, nama je prošla godina morala da bude opomena i znak za uzbunu da redovna vakcinacija mora da ide paralelno sa kovid vakcinacijom, da ne sme da trpi zbog kovida a nema ni razloga da trpi – kaže dr Popović.

On ističe da je tokom 2021. došlo do malog povećanja obuhvata MMR vakcinom tokom prvih šest meseci, što vidi kao rezultata angažovanja udruženja pedijatara, ali i dodaje da je to nedovoljno.

– Mi moramo da uložimo dodatan napor da nam izlazak iz pandemije ne bude ulazak u drugu epidemiju. Vodeće institucije moraju poslati jasnu poruku da vakcinacija kao i druge nekovid usluge ne mogu više da trpe jer stvaramo zabrinjavajući trend koji se mora okrenuti u drugom pravcu – zaključuje dr Popović.

Da je trenutni obuhvat MMR vakcinacijom zabrinjavajući ocenjuje i dr Snežana Rsovac, pedijatar, pulmolog i načelnica intenzivne nege na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

– Ljudi uopšte nisu svesni koliko su male boginje zarazna bolest i koliko mogu biti praćene teškom kliničkom slikom. Što je dete mlađe to su veće šanse da se razvije pneumonija pa čak i encefalitis. Smrtni ishodi jesu retki, ali i jedno na 1,000 obolele dece da premine je besmisleno u situaciji kada imamo vakcine koje po nekim istraživanjima pružaju zaštitu do 95 odsto – kaže dr Rsovac.

Ona veruje da je osnovni razlog nedovoljnog broja vakcinisane dece jaka antivakserska kampanja.

– Nikad jača i nikad agresivnija nije bila kampanja protiv vakcina. I iako su u fokusu vakcine protiv kovida i sve ostale su na udaru, pre svih MMR koji je i ranije bio predmet napada – navodi sagovornica Danasa, dodajući da je pad u broju vakcinisane dece najvidljiviji upravo kod MMR vakcine.

Svetska zdravstvena organizacija ranije je saopštila da je tokom 2020. godine 22 miliona dece propustilo vakcinaciju prvom dozom MMR vakcine, što je tri miliona više nego godinu dana ranije i što je najveći pad u obuhvatu u poslednjih 20 godina.

SZO je takođe navela da je prošle godine prijavljeno 80 odsto manje slučajeva malih boginja, ali upozorila da ovaj pad ne sme da zavara jer je on posledica i slabije kontrole i testiranja uzorka.

– Epidemije malih boginja desila se u 26 država i ti slučajevi čine 84 odsto svih prijavljenih slučajeva u 2020 – navela je SZO, podsetivši da se procenjuje da je MMR vakcina u poslednjih 20 godina spasila 30 miliona života, a da je broj preminulih sa 1,07 miliona iz 2000. pao na 60,700 tokom 2020.

 

Otkud sumnja u vakcinu?

Britanski doktor Endru Vejkfild je 1998. godine, zajedno sa kolegama, objavio rad u Lansetu u kome dovodi u vezu MMR vakcinu i povećan rizik od autizma. Lanset je 2010. godine povuka rad, a mnoge naredne studije pokazale su da ne postoji nikakva veza između MMR-a i autizma. Dr Snežana Rsovac kaže da se oni koji dovode u pitanje MMR vakcinu upravo pozivaju na Vejkfildov rad iako se utvrdilo da je zasnovana na malom uzorku, nevalidnim dokazima a uz to autori su bili u sukobu interesa.

Napravljeni i pozitivni pomaci

Dr Dragoslav Popović podseća da je 2020. donela i pozitivne pomake u rutinskoj vakcinaciji time što je vakcina protiv gripa i pneumokoka postala šire dostupna. „U rutinsku vakcinaciju uveli smo konačno i HPV vakcinu, što je takođe dobar pomak ali i izazov da se organizuje i ne propusti šansa da što pre zaštitimo što veći broj dece“, kaže dr Popović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari