„Kad neznalice odlučuju o obrazovnom sistemu tu nema brige o deci“: Ne stišava se bura zbog odluke da se nastavna godina završi 6. juna

Ipak, i prosvetari, ali i sami đaci, najviše negoduju zbog načina na koji je ova odluka doneta, ali i zbog toga što su za nju saznali iz medija.

Kako za Danas kaže profesorka engleskog jezika Ljubinka Nedić, odluka Vlade da se naglo završi drugo polugodište u svim školama u Srbiji, doneta mesec dana nakon stravičnog masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“, potvrđuje dve stvari: nesposobnost vlasti da upravlja krizom i potpuno odsustvo svesti o ulozi obrazovnog sistema u društvu.

– Po ko zna koji put škole su obaveštene preko medija i nalaze se u situaciji da amortizuju, kako znaju i umeju, sve loše odluke, nepromišljene postupke, nepostupanja i pogrešna postupanja vlasti. Ova poslednja odluka je laička, ignorantska i licemerna. Licemerje tu najmanje smeta. Smeta kad neznalice odlučuju o tako velikom sistemu kakav je obrazovni. Nema tu brige o deci. Oni samo o sebi brinu – kaže Nedić.

Luka Babić, učenik Treće beogradske gimnazije i osnivač udruženja srednjošklaca „I mi se pitamo“, smatra da je način na koji je doneta i objavljena odluka pokazatelj na kom je nivou odnos prema prosvetnom sistemu u celosti.

– Svi smo za vest saznali preko mreža na odmorima, pa tako i profesori koji su nam odmah rekli da ne znaju šta odluka znači, kao što ni mi ne znamo. Svi su zbunjeni i u školama je zavladao haos jer ne postoji odluka šta sad raditi. Ceo sistem je potpuno obesmišljen – smatra Luka.

I profesoru srpskog jezika i književnosti Dušan Blagojević nije jasan potez Vlade.

– Škole je trebalo odavno raspustiti, to nije nimalo upitno. Međutim, problematično je što se ta odluka donosi sad. Šta ona zapravo znači? Koji je smisao te odluke? Ministarstvo prosvete je bilo donelo odluku da se učenici u OŠ „Vladislav Ribnikar” vrate nedelju dana nakon nezapamćenog zločina, a mesec dana kasnije donosi odluku da raspusti sve škole u Srbiji – ističe Blagojević.

Kaže da je bilo očekivano da Vlada za mesec dana izađe sa jasnom strategijom, konkretnim predlozima, merama i sa timom stručnjaka koji će biti od pomoći učenicima, roditeljima i nastavnicima.

– Osećaj da smo prepušteni sami sebi samo je pojačan ovakvom odlukom. Mene suštinski interesuje šta će biti kada škole završe nastavnu godinu 6. juna? Postoji li jasan plan šta i kako dalje? Plaši me mogućnost da plan ne postoji, i da ćemo i dalje nastaviti da se bavimo posledicama, a ne uzrocima. Obrazovni sistem pokazuje zabrinjavajuću nespremnost da se suoči sa izazovima kojih je sve više. Ignorišemo ih. Umožavamo i osnažujemo besmisao. I to ne samo sad, već godinama unazad. Škole informaciju o završetku nastavne godine dobijaju iz dnevne štampe, koja nam daje i „jasno uputstvo” kako možemo zaključiti ocene. Da li je ovo odlika jednog sistema koji ima jasnu viziju šta je obrazovno-vaspitni rad, šta su institucije – pita Blagojević.

On napominje da obrazovni sistem vapi za ozbiljnom reformom i valjanim suočavanjem sa sopstvenim posrnućima.

– Ako to ne bude razumeo onaj koji će doći na mesto novog ministra prosvete, već bude nastavio sa populističkim i uglađenim praznoslovljem, mi zaista možemo konstatovati da je sa sigurnošću „odzvonilo”, i ne moramo čekati nikakav dekret, već možemo i sami zatvoriti škole – zaključuje Blagojević.

Sveopšta konfuzija

– Sve ovo je do te mere neozbiljno da počinje da dobija i jednu nepristojnu dimenziju. Da ne navodim prethodne odluke Ministarstva – tolika priprema za probu državne mature, pa i samu maturu naredne godine, pa na kraju ništa od svega toga. Sveopšta konfuzija ne jenjava, naprotiv, postaje sve nepodnošljivija. Godinama smo iz škola proterivali život, i sada kad je život „provalio” u škole, ne znamo kako da reagujemo – kaže Dušan Blagojević.