Odmah nakon što je vršenje vladarskih dužnosti preneo na regenta Aleksandra, Petar I Karađorđević dvorskim vozom stigao je u Vranjsku Banju. Bilo je to neposredno pre početka Prvog svetskog rata, čiji početak i prve bitke će kralja zateći na lečenju u Vranjskoj Banji.
Obhrvan kostoboljom, kako beleži Nikola Spasić u svojoj monografiji o ovom lečilištu, kralj je pomno pratio situaciju na frontu. Bio je oduševljen pobedama na Ceru, gde se priključio borcima napuštajući lečenje, kako bi bio sa svojom vojskom. Upamćeno je da je kralj u novembru 1914. godine otišao u Topolu i obišao front. Nakon povlačenja austrijske vojske preko Save, ponovo će se vratiti u banju 1. januara 1915. godine. Odseo je u tadašnjem državnom hotelu, za koji je napisao „da ima dva krila i 124 prozora“. Sa okružnim načelnikom iz Vranja Ružićem dočekaće Srpsku novu godinu i sirotinji banjskoj tim povodom kralj će darovati sa sto dinara. Sredinom januara dvorskim vozom u posetu ranjenicima koji su bili smešteni u vili „Balkan“ dolazi regent Aleksandar u pratnji kneza Pavla. Biće organizovan i humanitarni koncert za ranjenike, a u poseti ocu Aleksandar će još jednom doći u Vranjsku Banju 25. februara 1915. godine.
Pod nadzorom dvorskih lekara kralj Petar se sve do 4. marta 1915. godine svakodnevno kupao u kadi lečilišta koja i danas nosi naziv „kraljeva kada“. Zbog jake toplote vode, lekari su onda savetovali kralju drugačiju terapiju pa je usledilo kupanje svakog trećeg dana. Boravak na lečenju kralj je koristio i za obilazak Vranja i okolnih sela. Ostalo je upamćeno da je 17. marta 1915. godine nakon obilaska sela Žbevac sa svojom kočijom pozvao banjske čuvare i kritikovao ih zbog stanja mosta na Južnoj Moravi: „Ovo je skandal, to traje više od tri meseca, a ako malo ne naspu kamenje i šljunka, prekinuće se saobraćaj… lenjost!“, ostalo je zapisano u „Dnevniku kralja Petra iz Vranjske Banje“.
Istorija nas vodi kroz činjenice da je kralj proslavio i Uskrs u ovom lečilištu i da je tom prilikom dao novčanu pomoć ranjenicima smeštenima u vili „Balkan“. Tačno 15. aprila 1915. godine u 19 sati i 45 minuta kraljevska povorka otputovala je u Topolu, jer je kraljeva želja bila da bude sa svojim vojnicima na frontu. Pre polaska kralj je uredno izmirio svoja dugovanja za lečenje. „Za kuhinju 1.018,65 dinara, za kvartir 300, za ogrev 22, za štalu i konje 664,50 i razne sitne troškove 351,35 dinara.“ Banjčani su potom prepričavali „poštenje čika Pere“ i to navodili kao primer. Sve vreme boravka u Banji kralj je dobijao svu srpsku štampu i to ukupno 16 listova koji su tada štampani u Srbiji. U to ratno vreme Vranjska Banja postaje prihvatni centar za ranjenike sa fronta, a mnogi Banjčani će zajedno sa kraljem krenuti u veliku epopeju srpske vojske u povlačenje preko gudura Albanije i krfsku tragediju.
Danas u Vranjskoj Banji pored „kraljeve kade“ u Specijalnoj bolnici je postavljena i bista kralja Petra I Karađorđevića, kao trajno sećanje na minula vremena, ali i poštovanje prema dinastiji Karađorđevića, koji su najviše učinili za razvoj ovog lečilišta sa najtoplijom termomineralnom vodom u Evropi. Zgrada bolnice gde se nalazi i „kraljeva kada“ podignuta je 1888. godine, dok je drugi sprat dozidan 1930. godine. Nekada je ovde godišnje beleženo i po 300.000 noćenja, a sada je taj broj desetostruko manji.
I kraljica Draga boravila na lečenju
Istorija je potvrdila da su Vranjsku Banju posećivali i kraljevi iz dinastije Obrenović. Poslednji gost je bila kraljica Draga, koja je ovde boravila na lečenju krajem 19. veka, s obzirom da je imala probleme sa „ženskim bolestima“, koje se ovde i danas leče.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
