Kraljevi državnih tendera u Rusiji: Kojeg je porekla imovina Rotenbergovih?

Rotenberg je ušao u igru u 83. minutu, dobio kapitensku traku a izašao u 120. minutu.

Boris je igrao za oba ova kluba ali i Zenit, Saturn, Himki, za neke klubove u Finskoj, izraelski Makabi i kiparsku Alaniju a bio je i na probi u londonskom Čelsiju. U Lokomotivu je došao 2016. i odigrao ukupno 353 minuta (sveukupno četiri utakmice). U decembru 2018. bio je peti i posljednji put u prvoj postavi Lokomotive, a u kup-utakmici protiv Rubina doživeo je tešku povredu (pokidani ligamenti).

Pokušavao je da se vrati na teren i na kraju prihvatio da je vreme za oproštaj. U karijeri je odigrao ukupno 66 utakmica, uglavnom je bio rezerva, nikad nije dao gol, nije imao ni asistenciju. Navijači klubova za koje je igrao su ga voleli, a saigrači obožavali. Kolege kažu da je na svakom treningu davao sve od sebe i da nikad nije pravio problem od toga što ne igra.

SPORTSKA I BOGATA PORODICA: Boris Borisovič pripadnik je sportske porodice Rotenberg. Borisov otac Boris Romanovič Rotenberg počeo je 1968. da trenira džudo i osvojio nekoliko nagrada za Sovjetski Savez. Godine 1992. postao je profesionalni trener džudoa u Finskoj. Od 2013. do 2015. bio je predsednik fudbalskog kluba Dinamo Moskva , zatim je kupio Dinamo Sankt Peterburg, preselio ga u Soči i pod imenom PFC Soči promovisao u ruskoj Premijer ligi u sezoni 2019/20. On je i predsednik Ruske džudo federacije. Stariji brat (sada već bivšeg) fudbalera je Roman Rotenberg, šef marketinga hokejaškog kluba SKA iz Sankt Peterburga i šef štaba Ruske hokejaške federacije.

Stric fudbalera, Arkadij Romanovič Rotenberg s 12 godina počeo je da trenira džudo kod poznatog trenera Anatolija Rahlina. Kasnije mu se pridružio mlađi brat Boris. Arkadij je 1978. završio Lenjingradski univerzitet fizičke kulture a posle diplomiranja počeo je da radi kao dečji trener džudoa u gradskim sportskim klubovima. Početkom 1990-ih osnovao je zadrugu Sova i organizovao takmičenja u borilačkim veštinama a bio je i direktor Sportskog kluba Džudo-Neva u Sankt Peterburgu.

Arkadij Rotenberg nosilac je priznanja Zaslužni trener Ruske Federacije i Zaslužni radnik fizičke kulture Ruske Federacije, potpredsednik je Džudo federacije Rusije, predsednik Saveta Nacionalne unije džudoa i Međunarodnog fonda za razvoj džudoa. Pavel Arkadijevič Rotenberg (Borisov bratić), hokejaš je Dinama iz Sankt Peterburga, osvajač bronzane medalje na Olimpijskim igrama mladih i Svetskog kupa za U-17.
Karijera Borisa Borisoviča Rotenberga završena je prošle nedelje na moskovskoj RZD Arena.

Iako na prvi pogled obična, ipak je to bila neobična karijera. On je jedini profesionalni fudbaler koji nikad nije igrao za novac. U svim klubovima igrao je besplatno (ili možda za minimalac). Taj luksuz mogao je sebi da priušti jer je njegova porodica – najbogatija u Rusiji. Forbs je Rotembergove 2020. označio kao najbogatiju familiju ruskih oligarha s procenjenom vrednošću od 5,45 milijardi dolara (u Rusiji kruži priča kako je njihovo bogatstvo mnogo veće).

PUTINA POSLAO BOG: Braća Arkadij i Boris umeju da kažu kako su sve što imaju zaradili sa svoje „dve ruke“. Mnogi, međutim, veruju da Rotembergovi svoje bogatstvo duguju starom sportskom prijatelju – Vladimiru Vladimiroviču Putinu. Prvo Arkadij, a zatim i Boris zajedno su s Putinom u Sankt Peterburgu trenirali džudo kod istog trenera. Arkadij i Vladimir bili su ista kategorija (po težini) i često su nastupali zajedno na takmičenjima.

Tako su postali dobri prijatelji, a vremenom je njihovo prijateljstvo postalo još jače i – vrednije. Iako može da izgleda kao slučajnost, u formiranju imperije Rotenbergovih ipak postoji izvesna zakonitost – njeno stvaranje i neverovatno napredovanje podudaraju se s dolaskom na vlast i dvodecenijskom Putinovom vladavinom. U intervju Fajnenšel tajmsu 2012. Arkadij Rotenberg branio je svoje prijateljstvo s Putinom i tvrdio da ga nikad nije koristio za lične interese: „Jako poštujem tu osobu i smatram da ga je Bog poslao našoj zemlji“.

Istina, svoje preduzetničke sposobnosti braća Arkadij i Boris počeli su da iskazuju desetak godina ranije dok je Putin još bio državni funkcioner u Sankt Peterburgu. Zadruga Sova donosila je dobar prihod, ali Arkadij je maštao o širenju biznisa pa je s bratom osnovao kompaniju Baltic Business Partners i počeli su da se bave barter poslovima s Finskom. Prvi kapital Rotenbergovi su zaradili isporučujući opremu za gasovode kompaniji Gasprom, a 2001. postali su i njeni partneri. Tada su osnovali i SMP banku, koja se smatra glavnim finansijskim bastionom porodične imperije.

Posao je tako procvetao da su Arkadij i Boris krajem 1990-ih u Sankt Peterburgu važili za biznismene sposobne da reše svaki problem jednim telefonskim pozivom. Analitičari tvrde da posao Rotenbergovih nije bio ništa drugo do unosna trgovina vezama.

Posle deset godina Putinove vladavine poslovna imperija Rotenbergovih bila je zaokružena. U vlasništvu braće Arkadija i Borisa bile su Strojgazmontaž, (SGM Grupa), Minudobrenija, Mostotrest, TPS Avia, Paritet, Gazprom burenije, TEK Mosenergo, North-Vestern, SMP banka… i još desetine drugih povezanih preduzeća. Najveću poslovnu težinu imala je kompanija Strojgazmontaž, nastala 2008. U martu te godine Strojgazmontaž pobeđuje na tenderu za izgradnju dela magistralnog gasovoda Severni tok.

Zatim, mimo konkurencije, dobija izgradnju gasovoda Jubga-Lazarevskoje-Soči i Sahalin-Habarovsk-Vladivostok. A 2010. Rotenbergovi preuzimaju kompaniju Nordic European Pipe Project. Od tada izgradnja naftovoda i gasovoda postaje prioritet u njihovom poslovanju a Rotenbergovi postaju poznati kao „kraljevi državnih narudžbi“. Samo 2012. njihove kompanije dobile su od države ugovore za oko pet milijardi dolara.

Posle aneksije Krima, ruska Duma u okrobru 2014. usvaja poseban propis, od milošte u javnosti nazvan Rotenberg zakon, kojim se braći omogućava gotovo neograničen pristup novcu iz državnih fondova. U 2015. i 2016. Rotenbergovi dobijaju državne poslove vredne po 10 milijardi dolara, a državne narudžbe koje su dobile njihove firme u periodu 2016/21. dostiže sumu od 60 milijardi dolara.

KAKVI RUSKI OLIGARSI: Drugi stub imperije Rotenbergovih je Mostotrest, preduzeće za izgradnju i rekonstrukciju transportne infrastrukture, koje je nezaobilazan korisnik novca iz državnih fondova bar u dva projekta – izgradnja 20 građevinskih objekata za Zimsku olimpijadu u Sočiju i izgradnja Kerčkog mosta (3,7 milijarde dolara). Arkadij je 2018. dobio od Putina titulu Heroja rada RF „za posebne zasluge u izgradnji Kerčkog mosta“. Pored toga kompanije je gradila autoput Moskva-Sankt Peterburg, autoput Moskva-Voronjež-Rostov na Donu-Krasnodar, autoput Sankt Peterburg-Ivangorod-granica s Estonijom i autoput Moskva-granica s Letonijom.

Najveći posao Mostotresta za ZOI u Sočiju bio je autoput do Adlera, a prema izveštaju čiji je supotpisnik ubijeni opozicionar Boris Nemcov 15 odsto budžeta za Olimpijadu otišlo je firmama u vlasništvu braće Rotenberg (oko 6,5 milijardi dolara).

U skladu s tržišnim okolnostima i političkom situacijom Rotenbergovi su se 2019. odlučili za restrukturiranje porfolija porodičnog biznisa. Strojgazmontaž su prodali Gaspromu (za nepoznatu sumu, špekuliše se s 1,5 milijardom dolara), ali nisu izašli iz posla s gasom i Gaspromom. Naprotiv, ušli su u još profitabilniji posao – proizvodnju i preradu gasa i petrohemiju. Prodaja Strojgazmontaž automatski je podigla porodično bogatstvo koje je Forbs procenio na 5,45 milijardi dolara u 2020.

Drugi stub porodične imperije, kompanija Mostotrest, dobija novi biznis koji joj omogućava da se još jače konektuje na državne fondove. Tako Mostotrest postaje jedan od partnera Ruske državne razvojne korporacije, VEB.RF (zadužena za strateške nacionalne infrastrukturne projekte) i kompanije GK 1520 (jedan od najvećih holdinga za projektovanje i izgradnju železnica) u formiranju zajedničkog preduzeća JV Nacproektstroj. Nova kompanija imaće zašta da učestvuje na državnim tenderima – Putinov plan za ekonomski oporavak (od sankcija) uključuje projekte infrastrukture vredne nekoliko desetina milijardi dolara.

Osim u Rusiji, Rotenbergovi imaju imovinu u Finskoj, Italiji i na Kipru. Uglavnom su to sportske hale, velnes kompleksi, luksuzni hoteli, vile, apartmani i firme. Samo Arkadijeva imovina u Italiji, koju je zaplenila tamošnja vlada, vredi oko 30 miliona dolara (Boris nije pod sankcijama EU jer je i finski državljanin).

Upitan nedavno u kakvim je odnosima s Rotenbergovima (i ostalim oligarsima kojima su uvedene sankcije) Vladimir Putin rekao je: „Da, to su moji dobri poznanici, prijatelji.“ U intervjuu iz 2019. za Fajnenšel tajms Putin je tvrdio da „u Rusiji ne postoje ljudi koji koriste blizinu vlasti za ostvarivanje visokih profita, ili koji koristeći svoje bogatstvo pokušavaju da utiču na političke odluke u zemlji“. Slično gledište ima i pres-sekretar šefa države Dmitrij Peskov: „Ne znamo ni za kakve ruske oligarhe, za njihovo postojanje.“

Fudbalera Borisa Borisoviča Rotenberga obožavali su i saigrači. Pozajmljivao im je novac kad god su i koliko god su trebali, a omogućio im je da mimo posla zarade – posle zvaničnog treninga takmičili bi se u gađanju prečke. Opklada je bila 100 dolara po pogođenoj prečki. „To je bila sigurna zarada“, seća se Ivan Starkov, bivši igrač Lokomotive.