Sa današnje sednice Štaba za vanredne situacije Foto: Z. LjubojevićU Kraljevu je danas održana sednica Štaba za vanredne situacije kojoj su prisustvovali i mediji i na kojoj su predstavnici ustanova i institucija uključenih u otklanjanje posledica poplava izneli svoje viđenje, trenutnog, stanja na terenu.
Tako je, član Štaba Radoica Kočović, donedavni rukovodilac Centra za vanredne situacije MUP-a Srbije u Kraljevu, rekao da mu se, posle obilaska terena i na osnovu višedecenijskog iskustva, čini da će štete od ovogodišnjih poplava u Kraljevu biti značajno veće od onih iz maja 2014. i 2016. godine koje su, prisećanja radi, tada procenjivane na pola milijarde dinara.
„Gradska uprava Grada Kraljeva, Gradsko veće i Komisija za procenu štete imaju razrađenu metodologiju kako se vrši procena štete i građani će na vreme informisani kome, kada, gde i kako se prijavljuju štete, kao i kako će se vršiti procena štete, kako i po kojim kriterijumima će se vršiti nadoknada. Paraleleno se radi na svim aktivnostima i samo molimo građane za strpljenje“, rekao je Kočović.
On je naveo da predsednici mesnih zajednica moraju da kontaktiraju sa predstavnicima lokalne samouprave kako bi se dobile informacije o svim problemima i šteti.
„Metodologija za procenu štete je jasna i utvrđena od strane Vlade Republike Srbije po utvrđenim preciznim kriterijumima. Nema razloga da se ne uklanja otpad, postoje snimci, slike, a posledice koje poplave izazovu na objektima ostaju dugo vidljive. Mora da se pristupi saniranju terena kako bismo mogli što pre da uspostavimo normalan život, a procena štete će ići prema utvrđenim kriterijumima koje je Vlada utvrdila sa lokalnom samoupravom“, rekao je Kočović na sednici Štaba.
Direktor Zavoda za javno zdravlje dr. Aleksandar Macan je izneo zapažanja stručnjaka iz ove ustanove i uputio niz preporuka kao stanovništvu na poplavljenim teritorijama tako i volonterima, dobrovoljcima koji se, sve više, uključuju u poslove sanacije terena i otklanjanja posledica poplava.
„Pri uklanjanju otpada, koji je najverovatnije zagađen, moraju se koristiti sredstva lične zaštite, rukavice, čizme duboke do kolena i druga zaštitna odeća. Kecelja koja se koristi mora da se opere posle upotrebe i da se spremi za sutrašnji dan, bitno je voditi računa i o pranju ruku. Alat koji se upotrebljava treba da se propisno opere posle korišćenja, da se ne bi zaraza sa njega prenela na zdravo područje. Potrebno je da se angažuje radno sposobno stanovništvo, prvenstveno muškarci, treba da se odazovu i pomognu u ovoj situaciji, ali žene, a pogotovo deca, ne bi trebalo da učestvuju u čišćenju ovih područja“, rekao je Dr Macan.
Govoreći o ispravnosti vode za piće dr. Macan je, između ostalog, rekao: „Na seoskom području gde ima dosta lokalnih vodnih objekata, koji su i pre ove situacije bili ne kontrolisani, sada je došlo do zamućenja i verovatno je takva voda neupotrbljiva za piće. Kontrolisanje takvih vodnih objekata je nemoguće u ovoj situaciji, jer mi možemo samo lokalno i na osnovu organoleptike da konstatujemo da ta voda nije upotrebljiva za piće. U ovom trenutku bezbedna je jedino upotreba vode iz gradskog vodovoda , obezbeđen je dovoljan broj cisterni na poplavljenim područjima kako bi građanstvo moglo da koristi gradsku vodu“.
Razne orgnizacije i udruženja građana počeli su sa pozivanjem volontera i iz drugih gradova da dođu ,u subotu, u Kraljevo i pomognu čišćenju i sanaciji terena.
Zato je na današnjoj sednici Štaba za vanredne situacije rečeno i da se volonteri trebaju javiti Odeljenju za civilnu zaštitu Gradske uprave grada Kraljeva kako bi bili usmereni na područje na kom treba da se angažuju. Volonteri koji dolaze sa strane moraju da sa sobom ponesu zaštitnu opremu i alat sa kojim mogu da rade, jer,procenjuje se, ako dođe veći broj volontera, teško da će moći svi odjednom da dobiju neophodan pribor i opremu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
