Kratka istorija kanabisa

Šta je zajedničko Gutenbergovoj Bibliji, Američkoj deklaraciji o nezavisnosti ili tapiseriji iz vikinškog doba koja prikazuje brod Kristifora Kolumba? I šta povezuje antički nomadski narod pod imenom Skiti s božanskim nalogom proroka Mojsija?

Odgovor na sva ova pitanja glasi: konoplja ili kanabis. Hiljadama godina ova biljka je deo svakodnevnog života mnogih kultura širom sveta. Može se koristiti za izradu papira, tekstila ili u medicinske svrhe – a ne samo za proizvodnju raznih opijata. S obzirom na planiranu legalizaciju kanabisa u Nemačkoj, krajnje je vreme da se raščiste mitovi oko ove biljke i sazna nešto o njenoj istoriji.

Poreklo konoplje

Iako je nemoguće lokalizovati odakle potiče, istraživači se slažu da je konoplja izvorno došla s azijskog kontinenta. Arheološka istraživanja u Japanu pokazuju da su seme konoplje ljudi tamo skupljali pre najmanje 10.000 godina. Ostaci ove biljke pronađeni su i u Indiji, Tajlandu i Maleziji. Postoje dokazi da su na području današnje Kine ljudi pre najmanje 6000 godina izrađivati tekstil od vlakana konoplje.

Jedan od najranijih pisanih tragova da se konoplja koristila kao lek je na kinskom jeziku. Znanje o tome pripisuje se mitskom caru Šenongu. U knjizi Ben ćao đing koja je nastala pre nekih 3000 godina na osnovu usmenih predanja, može se mnogo toga saznati o biljnoj medicini. Delovanje konoplje tu je eksplicitno opisano: ne samo da omogućava komunikaciju s duhovima, nego i opušta telo. Istovremeno se upozorava da se od prevelika doza može videti đavo. Danas bi se reklo da izaziva halucinacije.

Da li je i Bog govorio o kanabisu?

Verovatno su nomadski narodi, koji su se bavili trgovinom, doneli konoplju i na Zapad. Dokaz za to može se naći u zapisima antičkog grčkog istoričara Herodota: pre oko 2500 godina on opisuje Skite, narod konjanika koji je živeo na rubu Evroazije, tamo gde raste i konoplja.

Herodot piše kako su se Skiti na sahranama okupljali u šatoru, bacali semenke konoplje na užareno kamenje i onda se pročišćavali isparavanjem ove biljke. „Skiti su se radovali takvom znojenju i vrištali su od sreće“, piše Herodot. Inače, latinska reč kanabis dolazi upravo iz jezika kojim su govorili Skiti.

Uopšte, jezik je važan vodič kroz istoriju kanabisa. Na starom kineskom, na primjer, posebni znakovi za mušku i žensku biljku konoplje, za plodove i semenke, pokazuju veliko zanimanje Kineza za kanabis kao i njegovu važnost u svakodnevnom životu ljudi.

Kanabis takođe ima dugu istoriju u judaizmu i hrišćanstvu. U Starom zavetu Bog je rekao proroku Mojsiju da pripremi sveto ulje za pomazanje. Uz cimet, smirnu ili maslinovo ulje, kako stoji u zapisu, treba koristiti i „kaneh bosm“. Prema teoriji antropološkinje Sule Benet, ova hebrejska reč kasnije je pogrešno prevedena na grčki. Umesto kalamusa ili začinske trske, kako je ona nazvana u nemačkom standardnom prevodu Biblije sa grčkog – zapravo se mislilo na kanabis.

Naučnici su 2020. pronašli indiciju koji govori u korist ove teorije: na oltaru jevrejskog hrama u Tel Aradu u Izraelu otkrili su kanabis s aktivnim sastojkom THC (tetrahidrokanabinol), koji ima opojni učinak kada se zagreje.

Konoplja u Evropi

Opojni učinak nekih sorti konoplje dugo vremena nije imao gotovo nikakvu ulogu u Evropi. Monahinja Hildegard von Bingen (1098.-1179.) u svom delu „O prirodnim lekovima“ za semenke konoplje kaže pre svega da su jestive. U to vreme konoplja je bila uglavnom tražena za proizvodnju tkanina, papira i u brodarstvu.

Godine 1909. kada se obnavljala jedna švedska crkva, otkriveno je pet tapiserija iz vikinškog doba, starih oko 1.000 godina, delom izrađenih od konoplje. Fina odeća od vlakana konoplje takođe je pronađena kao predmet u bogato opremljenim vikinškim grobnicama.

Stara odeća od konoplje bila je presudna i za štampanje knjiga. Revolucionarnim otkrićem štampe Johan Gutenberg učinio je ručno prepisivanje knjiga suvišnim. Većina poznatih Gutenbergovih Biblija štamapna je na papiru napravljenom od stare odeće i vlakana konoplje. Bila je to sreća za generacije potomaka: papir od konoplje izdržljiviji je od papira koji se danas koristi, a dragocjne Biblije su otpornije na zub vremena.

I prva dva nacrta Američke deklaracije o nezavisnosti su na papiru od konoplje. Za finalnu verziju, autori deklaracije su se ipak odlučili za pergament od životinjske kože.

Ko zna, bez konoplje možda uopšte ne bi bilo Deklaracije o nezavisnosti, jer Kristifor Kolumbo možda ne bi pronašao Ameriku…

Kao i kod svih brodova iz tog vremena, jedra, mreže i užad Kolumbove flote bili su napravljeni od konoplje jer ne trunu ni kada su mokri. Do danas su vlakna konoplje poželjno sredstvo za dihtunge vodovodnih cevi.

Da li je sada ponovo vreme za konoplju?

Dok je uzgoj biljaka konoplje relativno jednostavan, njihova je obrada složenija. S ekspanzijom motornog brodskog transporta mogle su masovnije i jeftinije uvoziti sirovine koje je bilo lakše prerađivati, poput pamuka – a industrija konoplje se smanjila. Tek tokom 1. i 2. svetskog rata ona je u Nemačkoj ponovo doživela uspon, jer se uvoz drugih sirovina smanjio.

Sredinom 20. veka čak ni užad ni jedra se više nisu izrađivali od konoplje, već od sintetičkih naftnih vlakana. Taj preokret dogodio se uz aktivnu podršku Haria Anslindžera. On je, što je posebno pikantno, kao šef Američke agencije za borbu protiv droge, više od 30 godina radio na demonizaciji konoplje i na radost naftne industrije. Pa ipak, rat protiv konoplje dugoročno je propao.

Ne samo da sve više zemalja širom sveta legalizuje konzumiranje kanabisa, već se firme takođe oslanjaju na konoplju i mimo poslovanja s medicinskom marihuanom i opojnim derivatima. Jer, konoplju su zamenile fosilne sirovine čije je sagorevanje zaslužno za globalno zagrevanje. Ponovno otkrivanje i razvoj tehnologija koje nisu bazirane na nafti možda nisu lek za sve, ali konoplja bi mogla biti makar sastavni deo održive privrede. A istorija pokazuje da je to već jednom funkcionisalo.