Kratka pamet i bujna mašta

Košarkaši Partizana završili su takmičenje u drugoj fazi Evrolige, takozvanom TOP 16 ubedljivim porazom, zapravo debaklom u duelu sa CSKA i zato nagrađeni aplauzom!? Za čuđenje, ali samo na prvi pogled. Jednostavno, ne samo navijači Partizana već svi oni koji iole prate zbivanja u sportu kojim smo se donedavno dičili, bili najbolji u svetu, vladali Evropom ( i reprezentacija i klubovi), znaju kakv su uspeh ostvarili crno-beli i samim plasmanom u drugi krug i za to su ih nagradili. Gotovo identična slika viđena je i u Železniku na oproštaju FMP od ULEB Kupa. Klub koji godinama važi za rasadnik talenata i svaku sezonu počinje sa praktično novim klincima bio je nadomak finala, ulaska u Evroligu i to treba ceniti i poštovati. Iako bi pristalice Crvene zvezde htele ovu sezonu što pre da zaborave, ni oni ne mogu da budu razočarani onim što su njihovi ljubimci pokazali u ULEB kupu, da u četvrtfinalu nisu naleteli na moćni Real, utisak bi, verovatno, bio još povoljniji. Elem, uprkos nesumnjivo brojnim problemima koji su godinama unazad prisutni, ovi rezultati nesumnjivo ohrabruju i najavljuju bolje dane, odnosno povratak na stara dobra vremena. Zato je potrebno, pre svega, da rukave zasuču i počnu da rade svoj posao ljudi koji vode košarku, ali im je nesumnjivo potrebna i pomoć države. Nažalost, ne samo zbog pouka iz prošlosti već i aktuelne političke situacije sumnjamo da će se u skorije vreme išta, pogotovu nabolje, promeniti. Sport će i dalje ostati na margini, bez svog ministarstva, bez Zakona, bez statusa i para, setiće ih se tek kada se na nekom velikom takmičenju popnu na pobedničko postolje da im upute telegram, ili eventualno i da se slikaju sa njima.
Utakmicama sa Kazahstanom i Portugalom fudbalska reprezentacija nastavlja kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Prezimili su orlovi na drugom mestu A grupe sa deset bodova iz četiri utakmice, što je na prvi pogled izvanredan uspeh. Selektor Havijer Klemente i njegovi saradnici sa puno hvale govore o tom bilansu, sa mnogo optimizma očekuju nastavak kvalifikacionog ciklusa. Zaboravljaju pri tom (ne samo oni) da su orlovi u dosadašnjem toku kvalifikacija ostvarili tri ne baš blistave pobede na svom terenu – Azerbejdžan (1:0), Belgija (1:0) i Jermenija (3:0) a sa Poljskom u gostima je izboren remi (1:1). Dakle, sa glavnim konkurentima za odlazak na Evropsko prvenstvo Portugalom i Finskom još nisu odmerene snage. Ono što takođe brine je „lutanje“ malog Napoleona ne samo oko izbora igrača već i pre svega oko stvaranja „prepoznatljive igre“ nacionalnog tima. Od te igre do sada nismo videli ni „i“, a što se tiče izbora igrača neke odluke, a još više obrazloženja Klementea i njegovih saradnika jednostavno ne stoje, da ne kažemo da su smešna. Naime, obrazlažući zbog čega nema Saše Ilića, između ostalog rečeno je da on igra u Turskoj ligi koja i nije baš nešto kvalitetna. Problem je u tome što je sigurno kvalitetnija od naše, a na Klementeovom spisku su se našli i povremeni prvotimci Crvene zvezde Koroman i Trišović, a mesto među putnicima za Kazahstan je našao i Zdravko Kuzmanović koji još uvek nema dozvolu UEFA da igra za našu reprezentaciju (o tome koliko i šta igra u Fiorentini izlišno je i pričati, kao i o neznanju na kojoj poziciji igra Milan Jovanović). Zbog toga utakmice sa Kazahstanom i Portugalom, kao i nastavak kvalifikacija, očekujemo sa strepnjom, Klementeovim orlovima krila još nisu jaka za siguran let.
Minulih dana čitaoci sportske štampe silno su se zabavljali. Predstavnici sedme sile su (još jednom) na delu pokazali kratku pamet i bujnu maštu. Prvo su „zaboravili“ da je Dušan Bajević i ranije napuštao teren pre kraja utakmice, onda su se „setili“ da to nije njegov izum, da su to pre njega činili i Savićević i Osim, a tek na kraju i to vrlo stidljivo prisetili su se da je to takođe na Marakani uradio i Slavoljub Muslin (da li su se toga setili predsednik Dragan Stojković i vođe delija Šavija i Gaga koji su samoinicijativno održali konferenciju za novinare i osuli drvlje i kamenje na Bajevića, a „zaboravili’ da su aplauzom ispratili Muslina kada je napuštao brod koji tone, odnosno njihov voljeni klub). Elem, pošto su Bajevića ispratili, novinari su se dali u poteru za novim trenerom Crvene zvezde i, mora se priznati, pokazali zavidnu maštu. Neki su uspeli čak i da ručaju sa Hektorom Kuperom, kad ono međutim – na klupi osta Boško Đurovski. Nažalost, ceh neće biti ispostavljen nikom, koliko sutra opet ćemo biti bombardovani „proverenim vestima“ iz dobro obaveštenih krugova, ali nezvanično.