Kratki smo za skoro 200.000 zainteresovanih za vakcinu

Naime, ako se uzme da Srbija ima 5,5 miliona punoletnih stanovnika (što je samo okvirna procena na osnovu ranijeg poziva Ministarstva finansija punoletnim građanima da se prijave za pomoć 2020), to onda znači da je neophodno da do kraja ovog meseca još oko 650.000 građana zavrne rukav. Imajući u vidu dosadašnju dinamiku vakcinacije, da bi se ovaj broj dostigao potrebno je da se dnevno vakciniše mnogo više ljudi.

Poslednjeg dana marta držani sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek rekao je da je samo prvu dozu do tog trenutka primilo 1.435.000, dok se na osnovu podataka koje je juče preneo RTS, može zaključiti da je do 7. aprila prva doza data u preko 1.552.535 slučajeva. To znači da je za nedelju dana vakcinu primilo oko 118.000 novih ljudi. Ako bi se nastavilo istom dinamikom, do kraja meseca prvom dozom bilo bi obuhvaćeno oko 470.000, znatno manje od željenog broja, odnosno procenta koji je navela premijerka.

Iz Kancelarije za e-upravu juče nisu odgovorili na pitanja Danasa o tome da li je broj građana koji se prijavljuju za vakcinu, i koji bivaju vakcinisani u aprilu manji u odnosu na prethodni period. Na osnovu podatka koje su iznosili zvaničnici od početka vakcinacije, Srbija je u period januar-februar, kao i februar-mart vakcinisala po malo više od pola miliona stanovnika prvom dozom. U periodu između početka marta i početka aprila taj broj je pao ispod pola miliona, a ako je suditi samo po prvoj nedelji aprila izgleda da će se taj trend nastaviti.

Stoga sagovornici Danasa Dragan Popadić, socijalni psiholog, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i Borislav Miljanović, doktor komunikologije i direktor regionalne komunikacijske grupacije Represent System, ocenjuju da je sada potrebna mnogo ozbiljnija kampanja od postojeće koja bi pratila vakcinaciju.

– Ne postoji mnogo razlike u tome da li prodajete keks, sok ili vakcinu. Potrebna vam je ozbiljna kampanja koja neće samo prenositi činjenice već će dotaći i emocije ljudi, kaže Miljanović.

On objašnjava da uspešna kampanja podrazumeva pre svega jasno definisane ciljne grupe, kojima treba prići „jezikom koji razumeju, kroz kanale komunikacije koje koriste, i sa posebno napravljenim porukama odnosno sa onim nosiocima poruka koji su za te ciljne grupe relevantni“.

– Možda u unutrašnjosti ne gledaju iste medije koji se gledaju u Beogradu. Možda je nekome veća vrednost što kad dobije vakcinu će moći da ide na more, nego zaštita javnog zdravlja. Možda za jedan deo građana ima veću težinu ako im poruku da je neophodno vakcinisati se uputi neko ko je njima blizak, iz njihovog grada, dodaje Miljanović.

Dragan Popadić pak kao dve ključne grupe ka kojima treba usmeriti kampanju izdvaja one koji su rezervisani zbog mogućih rizika, kao i one koji su ravnodušni prema vakcinaciji, jer veruju da ih korona ne može ozbiljno ugroziti. Sagovornik Danasa ističe da dok se prvi argumentima mogu ubediti da su rizici vrlo mali, ravnodušnima prema vakcinaciji se mora poslati poruka koliko je korona ozbiljna bolest.

– Radi se o velikoj grupi građana koji nisu zainteresovani za vakcine jer su prihvatili sliku koja je mesecima postojala kao zvanična a to je da korona ne može da ugrozi decu, mlade, da umiru samo stari, i da bi idealno rešenje bilo kontrolisano zaražavanje samo kada to ne bi izložilo riziku najstarije građane. To što ljudi na televiziji sada kažu ja sam se vakcinisao, vakciniši se i ti, ne znači puno. Gledalac na to može da odgovori – zašto bih se vakcinisao, šta će mi to? Ja pamtim sve one poruke koje sam slušao prethodnih meseci da sam ja lično zaštićen od težeg oblika bolesti, navodi Popadić.

Za takvu grupu kako kaže potrebno je napraviti poruku koju bi preneli lekari iz kovid ustanova, kojima ljudi veruju i koja bi jasno ukazala na ozbiljnost kovida 19.

– Pri tome važno je šta je sadržaj te poruke i način na koji se prenosi. Ako ja čujem lekara koji gleda u kameru i tokom vesti kaže dolazi nam sve veći broj mladih, a ja ne znam ni koliki je to broj, ili možda ne gledam vesti, njegova poruka do mene ne dopire. Potrebno je da to bude deo kampanje, odnosno da mene neko sa ekrana gleda u oči i kaže – slušaj, ne znaš ali su u opasnosti, ne znaš ali toliko i toliko tvojih zdravih i pravih vršnjaka je u bolnici, moraš nešto da preduzmeš, zaključuje Popadić.

Antivakseri nisu ciljna grupa

Dragan Popadić kaže da mu se čini da se suviše apostrofiraju antivakseri odnosno njihove bizarne ideje poput povezanosti vakcinacije i čipovanja. „Upiremo prstom u njih, govoreći da su oni kriv i odgovorni za svoje zdravlje i da nama kvare kolektivni imunitet. Milim ipak da je to vid lakog traženja krivca jer antivakseri nisu većina, mnogo značajnija grupa su neodlučni“, kaže Popadić.

I u Americi isti problemi

Borislav Miljanović ističe da trenutna sve manja zainteresovanost za vakcine podseća na istoriju marketinga. „Sve dok je bilo manje roba nego potrebe i tražnje, nije bilo potrebe ni za marketingom ni za kampanjama. Ista stvar je i sa vakcinama i ne dešava se samo u Srbiji. U Americi izdvajaju 250 miliona dolara samo za marketinšku kampanju“, kaže Miljanović.