Foto: Dušan Pešić/DanasU selu Preobraženje, na devet kilometara od Vranja, svraćaju ljudi da prespavaju i obiđu ovaj kraj kad odu ili se vraćaju sa grčkog ili albanskog mora ili sa Ohrida. Tamo mogu da odmore u etno-selu, ali i da vide neobične životinje.
„Etno-selo se nalazi na devet kilometara od Vranja. Prolazi se pored sela Zlatokop i Trebešinje i onda se stiže u Preobraženje. Ovde su nekad živeli Vlasi i Cincari. Mnogo je pismenih ljudi odavde otišlo, ostalo je dvadesetak domaćinstava, uglavnom stariji ljudi, doseljenici, nema starosedelaca. Žene iz Preobraženja imale su svoju narodnu nošnju, nosile su crnogorske kape i široke haljine. Pokušavao sam da je nabavim, ali nisam uspeo jer su se one venčavale i sahranjivale u njoj. Zbog istorije Preobraženja i geografskog položaja, nikad nisam zažalio što sam ovde otvorio etno-selo“, priča Nenad Ordić, koji je napravio to etno-selo.
Prema njegovim rečima, tamo ima mesta za spavanje, ali i restoran.
„Leti ima više posla, a zimi nekako preživljavamo. Oko etno- sela se nalazi tri hektara šume“, dodaje on.
Pandemija je, kako objašnjava, uticala na životinjski svet koji živi u tom selu, počev od „ukrasnih životinja“, pa nadalje.
„Ukrasne vrste su zanimljive turistima, posebno deci – zečevi, fazani, pauni, razne vrste kokošaka, pataka, gusaka. Imamo ponije, jelena lopatara, ali i najveći broj autohtonih životinja na jednom mestu u Srbiji: krave buše, karakačanske ovce i pse, karakačanskog konja, balkanskog magarca i dugodlaku kozu i brdskog domaćeg konja. Imamo kosovskog pevača, autohtonu rasu srpske kokoške. Petao koji pripada ovoj vrsti dugo peva, minut do dva, i često budi goste“, priča sagovornik Danasa.
Korona virus je, naglašava, „stopirao sve jer nije bilo prihoda, samim tim se teško kupovala i hrana za životinje, krpio se kraj sa krajem“.
„Prodali smo celo stado koza i konja tada, samo da bismo prehranili životinje. Obratili smo se i Gradu za pomoć u hrani, ali je nismo dobili. Nekako smo izgurali tu krizu, a posle smo kupili konje i balkanske dugodlake koze, autohtonu rasu, imamo jedno stado“, objašnjava ovaj Vranjanac.
Nedostatak, koji može da bude otežavajuća okolnost za ljude koji žele da dođu u Preobraženje, jeste manjak autobuskih linija za prevoz iz Vranja ili drugog većeg grada u okolini.
„I radnici i turisti dolaze u svojoj režiji, čak i ja svakodnevno dovozim i odvozim radnike. Jedino za vikend postoji po jedna linija, u petak, subotu i nedelju, i to samo do manastira Sveti Pantelejmon, radnim danima ne“, dodaje.
U blizini su i Preobraženjska reka i potok Bučalo, koji je naziv dobio po tome što buči nakon jake kiše.
Prema rečima našeg sagovornika, životinje nabavlja „uglavnom iz Srbije“, i to „samo sa rubnih delova, poput onih u Dimitrovgradu i Crnoj Travi“, dok poneki primerak stigne i sa Kosova i Metohije i iz Severne Makedonije.
„Već smo rasprodali deo stada karakačanskih ovaca. A od 200 grla, koliko ih ima u Srbiji, mi smo imali 60. Sada smo pali na 13, jer smo morali da ih prodamo zato što ne možemo da ih prehranimo bez subvencija koje je država prestala da uplaćuje. Svi mi, koji se bavimo ovim poslom, smo dužni za hranu, pre svega od pojave korone, i moramo da rasprodajemo svoja stada“, zaključuje Ordić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
