Kreativna Evropa

Na prolećnom sastanku Saveta Evropske unije 13. i 14. marta, lideri država članica pokrenuće drugi krug Lisabonske strategije za rast i radna mesta, programa koji je započeo 2000. godine s ciljem da Uniju učini najkonkurentnijom ekonomijom na svetu, zasnovanu na znanju. Sadašnji ekonomski napredak EU nagoveštava da strategija funkcioniše, posebno pošto je obnovljena 2005. Međutim, neke oblasti u kojima bi Evropa mogla da ostvari prednost nad konkurencijom jesu zanemarene. Jedna takva oblast jesu kreativnost.
Lisabonska strategija puno duguje austrijskom ekonomisti Jozefu Šumpeteru, koji je tvrdio da je profit rezultat inovacija. Reč je o Evropi svojstvenom kompromisu između teorije koja kaže da profit nastaje zahvaljujući eksploataciji (Marks) i pogleda da je on rezultat transakcija koje obe strane čini srećnijim nego što su bile (Fridman). Kompromis je, takođe, pogodan za ekonomiju u kojoj dobra i usluge zadovoljavaju potrebe ljudi, a proizvodi se nadmeću na osnovu svojih tehničkih ili funkcionalnih karakteristika.
Međutim, u postindustrijskim društvima potrošači od proizvoda očekuju nešto više od proste funkcionalnosti. Relativno prosperitetni Evropljani ne kupuju kola samo da bi iz tačke A došli u tačku B, cipele da bi im noge ostale suve, sat da bi znali koje je vreme, bocu vode samo da ugase žeđ. Kupujemo stvari jer nam znače unekoliko više od svrhe za koju ih koristimo.
Neopipljive karakteristike koje proizvode čine nečim više od prosto korisne stvari jesu ono po čemu se skupi proizvodi razlikuju od jeftinih, i u njih spadaju dizajn, ime brenda i odnos prema životnoj sredini. Takođe, spremniji smo da više platimo proizvode koji su napravljeni kod kuće, na bezbednom radnom mestu, bez eksploatacije dece. Ove karakteristike intimno su povezane s vrednostima i moralom – opštom kulturom – koja preovladava na tržištu.
Kompanije to očigledno prepoznaju. Autor popularnih knjiga o biznisu Danijel Pink kaže da dodeljivanje značaja ili smisla proizvodima ili uslugama sve više postaje glavni izvor dodatne vrednosti. To je utoliko više tačno što azijski univerziteti školuju veliki broj inženjera i drugih naučnih radnika koji su jednako kvalifikovani kao njihove evropske kolege, briljantni u tehničkom dizajniranju, kao i u optimiziranju procesa proizvodnje.
Dodatna vrednost u ovom nefunkcionalnom smislu je suštinska evropska prednost. To je umetnost, makar koliko i nauka, i ide iznad tehničkih i poslovnih inovacija. Dizajn svetske klase i brendovi već imaju uporište u Evropi, gde su kreativne industrije jače od automobilske. Evo dobrih razloga za to.
Evropa je svetu dala Hipokrata, Da Vinčija, Voltera, Betovena, Florens Najtingejl, Dostojevskog, Nobela, Džona Lenona i mnoge druge koji su oblikovali svetsku kulturu. Danas, Evropa brani čvrste moralne temelje kada je reč o vrednostima kao što su ljudska prava, mirno prevazilaženje sukoba, društveno blagostanje i briga za životnu okolinu. Daleko od toga da budu sadašnje ili potencijalne prepreke materijalnom uspehu, upravo bi te vrednosti trebalo da budu proslavljene i aktivno projektovane u evropsku ekonomiju.
Ugrađivanje evropskog kulturnog i etičkog nasleđa u dobra i usluge neće samo evropsku ekonomiju učiniti posebnom u odnosu na ostatak sveta, već će osnažiti te vrednosti na globalnom nivou. Možda je najsvežiji primer moralno liderstvo Evrope u oblasti klimatskih promena koje bi, podržano Lisabonskom strategijom, trebalo da bude prevedeno u tehničko liderstvo i rano otvaranje unosnih tržišta proizvoda s niskim sadržajem ugljenika.
„Meka moć“ dobara i usluga oslikava kulturno okruženje potrebno kreativnim pojedincima za njihov rad i rast. Uz to, takva dobra i usluge zahtevaju adekvatno kultivisane potrošače. Kao što je pokazao teoretičar urbanih studija Ričard Florida, talente privlače tehnologija i tolerancija. Otud bi Evropa trebalo da postane magnet za kreativne ljude iz svih delova sveta i da, shodno svom bogatom kulturnom nasleđu, unapredi svoje sopstvene ljudske potencijale.
Stvaranje smisla i očuvanje vrednosti verovatno je zadatak koji Evropa treba da prihvati u ime čitavog sveta. Ukoliko se Evropska unija usredsredi na ubrizgavanje evropskih vodećih ideja i vrednosti u svoja dobra i usluge, njena će ekonomija požnjeti značajne uspehe. To će zahtevati nedvosmislen naglasak na obezbeđivanju uslova koji promovišu i održavaju kreativnost, a dorađena Lisabonska strategija koja će biti pokrenuta u martu obuhvatiće i rešenost da će se Evropa kretati u ovom pravcu.