Kreativni sokovi

Nervozan sam jer za nekoliko dana počinje peti Beogradski irski festival, i naš prvi gost, poznata irska plesačica DŽin Batler, stiže u subotu! Mi, naš BIF tim, dobro se nosimo sa količinom posla, ali kako gosti stižu i događaji približavaju, novi elementi se uvode u naše živote. Ovo je ono za šta smo radili više od šest meseci, i naravno, sve je UŽIVO.

Pijem svoju jutarnju kafu. Predivan je dan, sa vedrim plavim nebom, koje me čini spokojnim i srećnim, oseća se proleće u vazduhu. Vodim svog sina u školu. To mi je najdraži deo dana, pričamo i, kasnije, trkamo sedo školskih kapija. On uvek pobedi! Nakon toga, trčim u Kinoteku, na intervju o festivalu za TV N1 koji ide uživo. Poranio sam. Šta da se radi – kafa i cigarete; loša navika, večito govorim sebi. Mentalna napomena – Ostavi cigarete i kafu , čim se završi festival (ponovo). Intervju je dobro prošao, makar mi tako kažu, na šta zvuči moj srpski tim ljudima koji gledaju jutarnji program uz doručak? Sledeći sastanak je u hotelu Park (na Vračaru), poslednji dogovori o Jazz branču, a nakon toga opet intervju, ovog puta na Radio Laguni. Pre nego što stignem kući, u 8 uveče, svraćam u Cveće zla, na Vračaru, na Kabinet pivo. Lovely.

Petak, 3. mart

Dani se polako stapaju u izmaglici – jedem, pijem i spavam Beogradski irski festival (BIF). Sve teče po planu, ZA SAD, te poslednje dve reči su bitne. Show business je zabavan, govorim sebi. Intervjui koje je naš PR Aca organizovao, se približavaju. Intervju u programu koji ide uživo na TV „Naša“, a nakon toga radio intervju sa Katarinom Epštajn na Radio Beogradu 1, isto uživo. Ona je sjajna – vrlo opuštena i zabavna. Nisam je video od 2013. godine, od kad nas je intervjuisala na našoj inauguraciji, prvom izdanju festivala; ćaskamo i smejuljimo se između muzičkih sekvenci. Pušta pesmu od Rorija Galagera i the Divine Comedy, teme dva festivalska dokumentarca, „Ghost Blues – Priča o Roriju Galageru“ i „Setanta, stanje nezavisnosti“. Dobar završetak dana.

Subota, 4. mart

Vikend. Vreme provodim sa porodicom. Naš sin ima 4 i po godine, i voli da se igra, uvek, yeahhh. Naučio sam da je najbolje samo pokleknuti njegovim pravilima i uživati. Loptice odskaču, stvari padaju, buka se čuje u pozadini. Oblačiti ga je poput skupljanja žive viljuškom, u pratnji napada smeha i kikota. Pametan je kao pčelica. Mi počinjemo oko 9:30 ujutru, on voli da ispritiska dugmiće u liftu. Ja vozim bajs a on je na trotinetu, i idemo ka lokalnoj teretani. Potpuno smo sumanuti zajedno na trotoaru. Ja ga malo vučem i pustim, pa onda on projuri ispred mene. Uhvatim ga za ruku, pa ponovo. Postoji neka pozitivna energija u tom momentumu. Mi se odlično razumemo, i prosto nam je žao kad stignemo do cilja, i stignemo do teretane. Ja odlazim u obližnji kafić sa Milošem, ocem njegove drugarice Lole iz vrtića, na sat vremena (dok su deca u teretani) i ćaskamo o ovome i onome, dok deca ne završe sa igranjem. Šta je sledeće? Isak želi da ide na Adu, naravno. Napolju je 23C, pa zašto da ne! Idemo. Odvozamo se do tramvaja, i uputimo se ka bloku 72. Obojica volimo tramvaje, koji nikada ne jenjavaju sa svojih čeličnih šina. Kad smo stigli do Save, odlučujemo se ipak da odemo do manjeg ostrva, Ade Međice. Ostrvo je poput sna, tiho, i priroda je potpuno magična. Nakon par osveženja u šarmantnom društvu u maloj kafani, skidamo se u letnje majice i nastavljamo vožnju, suprotno kazaljci na satu. Uživamo u nizu čudesnih rečnih kuća. Upoznajemo drage ljude. Jedemo, leškarimo i sanjarimo na travi o nekolicini drugih gradova koji poklanjaju ovakva neverovatna mesta svojim stanovnicima.

Nedelja, 5. mart

Naša prva gošća je stigla! Velika irska plesačica Džin Batler. Ona je stara prijateljica od pre nekih 20 godina iz Dablina, iz vremena kad je bila zvezda globalnog irskog plesnog fenomena – Riverdance. Uzbuđen sam iz toliko razloga, ponovni susret sa starom prijateljicom. Započinjemo priču o planovima koji su počeli još u aprilu 2016. godine. Peti Beogradski irski festival samo što nije počeo. Džin uredno stiže na beogradski aerodrom. Grlimo se, smejemo, i – pušimo. Džin je stigla – festival je sada stvarnost. Ne znam da li da uštinem sebe ili nju. Prva stvar ujutru je da pokupim Džin iz Smokvice u Molerovoj ulici. Deluje mi srećno u Beogradu. Odlučili smo da se prošetamo do Bitefa, gde imamo sastanak. Šetamo se i pričamo niz Krunsku ulicu, preko Tašmajdana i crkve Svetog Marka (naravno, jer smo Irci, morali smo da zavirimo unutra, ipak je nedelja). Nadalje ka Trgu republike i dole niz Dorćol. U iskušenju smo da odemo u Centralu, koja toliko podseća na boemske kafee naše mladosti u Dablinu. Oh da… Atmosfera je slobodna i spontana. Čovek koji sedi sa nama nosi bedž. Nikola (iz Pančeva), naš talentovani menadžer festivala, je dizajnirao zabavne bedževe za ovogodišnji festival, i ja ne mogu da odolim a da mu ne priđem i dam mu još jedan bedž. Naravno, pošto je ovo Beograd, čovek radosno prihvata moj smešni gest, sa osmehom. Jebiga, Love Belgrade, don’t you?

Sreli smo se sa Jelenom Kajgo (Bitef dens kompanija) i LJubom (šef tehnike u Bitefu) i napokon pokazali Džin Bitef teatar. Primetili smo kako joj se odmah svidelo impresivno staro pozorište u crkvi, i svi imamo malu vrtoglavicu – Bitef je takva vrsta prostora kroz koji teku „kreativni sokovi“… Krećemo do reke na čašu vina. Smeškam se i razmišljam. Ovo će biti dobro… Break a leg.

Ponedeljak, 6. mart

Danas je ponedeljak. Prvi dan. Danas počinje. Moram Isaka da odvedem u školu prvo. On hoće da se igra i beži pre nego što stignem da ga obučem. Aca je ugovorio dva intervjua, jedan na Radio Beogradu 202, i drugi na Radio Beogradu 1. Isak želi da sedi pored mene dok dajem intervju preko telefona. Retko kad me čuje da pričam srpski, ja sa njim pričam na engleskom. Nedugo posle mu to dosadi i traži pažnju. Ja moram da se udaljim, i on me prati, naravno. Pokušavam da mu kažem da se skloni, ali bez uspeha. Kasnije to ukapira, i nevoljno odlazi. Naša BIF kancelarija je u Kulturnom centru Rex. Divno mesto. Veoma smo srećni što radimo u tako lepom prostoru, i to na donjem Dorćolu. Beograde, ovako nešto se ne izmišlja. Imam oko 15 minuta pre nego što moram da izađem i odvedem DŽin na plesne radionice u DKC Majdanu. DŽin Batler je inspirisala generacije lokalnih plesača, i pravo je zadovoljstvo što će raditi sa njima.

Utorak, 7. mart

Deluje tako davno, a bilo je juče. Još plesnih radionica u DKC Majdanu. Scenografija se završava na Novom Beogradu. Zabavni intervjui sa Gocom i Dragom na TV Pinku sa DŽin. Sastanci. Telefonski razgovori. Porukice. Kičma organizovanja festivala. Ne možete me zaustaviti sada…

Sreda, 8. mart

BIF-ova pres-konferencija u Bitefu je dobro prošla. Opuštena. Sa Milošem Latinovićem, DŽin, Jelenom Kajgo i Nilom, divnim čelistom iz Belfasta. Bio je dobar odziv, hvala Bogu i medijima. Naš prvi događaj u Bitefu je rasprodat, ne, prerasprodat. Nikola mi deluje zabrinuto. U ovoj fazi već sam naviknut na krize, i kao svi ostali u Beogradu, znam da će na kraju sve biti u redu. Na kraju će sve biti u redu, ponavljam u sebi.

Autor je osnivač i direktor Beogradskog irskog festivala