Kreativno popunjavanje indeksa

O radu i načinu obavljanja nastave Više poslovne škole u Čačku su nedavno javno progovorili neki bivši studenti koji su čak najavili i tužbe protiv škole. Bivši student Više poslovne škole u Čačku (ime i prezime poznati redakciji), objašnjava da ga je pre svega iznenadio način na koji se obavljala nastava na ovoj školi, a da se odlučio da podnese tužbu sudu posle saznanja da mu prilikom prelaska na fakultet sličnog profila neće biti priznat nijedan položeni ispit.
Uprkos činjenici da nijedna od dve čačanske više škole: Viša tehnička, koja ima status državne škole sa višedecenijskom tradicijom i privatna Viša poslovna škola, koja je sa radom počela 2005. godine nemaju akreditaciju na osnovu koje bi radili kao visoka stručna škola, one već nekoliko godina unazad upisuju studente na trogodišnje studije koje se obavljaju na principima Bolonjske deklaracije. Sudeći na osnovu nekoliko konkretnih primera pokazalo se da studenti dve čačanske više škole nisu najbolje obavešteni o statusu koji ove škole imaju zbog čega je u nekoliko navrata dolazilo do problema, budući da diplomci Više tehničke škole po završetku škole nisu dobijali zvanje diplomiranog inženjera elektrotehnike ili energetike, zbog čega će ako to budu želeli morati da polažu dopunske ispite na nekoj od visokih stručnih škola koje imaju akreditaciju, što opet iziskuje dodatne troškove.

Koštunica zahteva trubu

– Podneli smo elaborat za proširenje rada škole u Guči. To će biti Visoka škola akademskih studija za poslovnu ekonomiju, turizam i trubu. To sa trubom je interesantno. Nigde u svetu ne postoji fakultet za trubu. To je bio zahtev Koštunice, on je to lično tražio. Kaže, ako je srpski brend Guča, a brend Guče je truba, formirajte ljude za trubu. Mi očekujemo da će dolaziti ljudi iz Nemačke, Amerike, Rusije koji su zainteresovani za trubu, doslovce objašnjava nove poslovne planove direktor VPŠ dr Vlajko Petković.

Reformom visokoškolskog obrazovanja o kojoj se od političkih promena u Srbiji toliko govorilo, a po mnogim ocenama malo toga konkretnog uradilo predviđeno je da postojeće više škole od nastupajuće školske godine ili dobijanjem akreditacije prerastu u trogodišnje visoke stručne škole ili se ugase.
– Zaprepastio me je način držanja nastave. Predavanja su bila neredovna i u najmanju ruku neozbiljna. Profesor Ž. R. bi na času ležerno pušio cigaretu i pio kafu, a to smo na času mogli da radimo i mi studenti i ćaskalo se o svemu i svačemu. Ocena za seminarski rad upisivana mi je odmah kad predam rad, a da ga profesor nije ni čitao. Nije nam dat spisak za literaturu koju treba da koristimo. Seminarske radove i kolokvijume pripremala sam iz literature drugih fakulteta i iz svojih srednjoškolskih udžbenika iz Ekonomske škole. Na ispite nikada nisam ni izlazila, samo sam donosila indeks da mi se upiše ocena. Za par ispita bilo je dovoljno da kažem da me je poslao profesor Žarko i samo bi mi upisali ocenu bez ikakvog ispitivanja. Ne mogu da verujem šta mi se desilo tokom nazovi studiranja na VPŠ. Povukla sam svoja dokumenta i upisala se u ovoj školskoj godini na fakultet. Kada su videli moj indeks, nisu mi priznali nijedan ispit sa VPŠ, zbog čega ću tužiti školu za izgubljenu godinu i za novac koji su mi uzeli za školarinu, najavljuje M.P., bivši student Više poslovne škole u Čačku.
Mnogo više od tvrdnji bivšeg studenta, stanje na ovoj višoj školi ilustruje indeks pred kojim nem ostaje svako ko je bar jedan semestar proveo na nekoj višoj ili visokoj školi. Naime, osim što su položeni ispiti upisani bez ikakvog hronološkog reda, kuriozitet predstavlja činjenica da je kolokvijum iz predmeta Proizvodni i uslužni menadžment student položio 29. marta 2004. godine, odnosno više od godinu dana pre nego što je Viša poslovna škola osnovana. Ništa manji apsurd ne predstavlja ni podatak da je isti student ispit iz predmeta Finansijska tržišta i berzanski menadžment polagao 28. maja 2005. godine, budući da je prema sajtu Ministarstva prosvete i sporta VPŠ osnovana 10. januara 2006. godine, a prema reklamnom materijalu škole 7. septembra 2005. godine rešenjem čiji se broj razlikuje od broja koji je prezentovan na zvaničnoj veb prezentaciji ministartva. Ali svakako najveći apsurd predstavlja ocena koju je student dobio i koja prema njegovom indeksu glasi: 7- 8, što je napisano i slovima, identično kao kada je reč o predmetu Menadžment ljudskih resursa iz koga je M.P. dobila ocenu 8 – 9.
– Dešava se da iz opravdanih razloga student ponekad kasnije upiše ocenu od datuma kada je polagao ispit, ali to su retki izuzeci jer se ocene hronološki upisuju u indeks. Za ocenu 7-8 i slično, nije mi poznato da je neki profesor u našoj školi upisao. Prosto ne mogu da verujem u tako nešto. U prošloj školskoj godini mi smo praktično startovali kao škola i svakako je to bio period u kome su se dešavale i početne greške. Posle analize rada, već smo se zahvalili na saradnji pojedinim profesorima koji nisu ispunili naša očekivanja, a među njima je i pomenuti profesor Žarko Ristić, objašnjava direktor VPŠ dr Vlajko Petković.
Na opasnost da inflacija visokoškolskih ustanova u Srbiji koju odlikuju beskompromisna borba za studente i profit od školarine, može dovesti i do fabrikovanja visokoškolskih i fakultetskih diploma već duže vreme upozoravaju mnogi koji teže da reforma visokoškolskog obrazovanja u Srbiji bude ipak nešto više od kozmetičke promene. Kada je reč o Višoj poslovnoj školi u Čačku, na osnovu dokumenata koje je dobila redakcija lista Danas, nameće se pitanje da li je ova škola zaista rasadnik vanserijskih studenata ili se radi o nečem drugom. Osnovu za ovakve i slične dileme daje i indeks studenta D.U. koji je za tri godine studiranja na Pravnom fakultetu u Beogradu položio samo četiri ispita sa prosečnom ocenom 6,75, da bi samo u jednoj školskoj godini na VPŠ položio ni manje ni više nego 15 ispita i to sa prosečnom ocenom 9,2.
Po oceni direktora VPŠ ni ovaj podatak ne predstavlja ništa neuobičajeno, budući da, kako tvrdi, VPŠ u potpunosti poštuje principe Bolonjske deklaracije koja studentima ostavlja prostora za ličnu kreativnost, a ne samo faktografsko pamćenje podataka, kako je to ranije bio slučaj.
– Kao profesor sam zadovoljan našim studentima, jer smo mi razvili sistem nastave koji studente usmerava i stimuliše ne da faktografski pamte podatke i da, što bi se reklo, uče gradivo napamet, nego da misle i da su kreativni, ocenjuje dr Vlajko Petković.
Bivši studenti i oni koji su imali priliku da vide njihova dokumenta slažu se u oceni da je mnogo propusta i slučajnosti kada je VPŠ u pitanju. Na drugoj strani oni koji studiraju na ovoj školi objašnjavaju nam da se škola obavezala da će u slučaju da krajem aprila VPŠ ipak ne dobije akreditaciju, svojim studentima omogućiti da na nekoj drugoj visokoj stručnoj školi steknu akademsku titulu. Međutim, niko od njih, kako su nam rekli nije razmišljao o toj mogućnosti.