foto: spacebirdy / wikipedia.orgHarmonia axyridis je invazivna vrsta bubamare koje je 2008. pronađena po prvi put u regionu istočno i južno od Beča, a pronađena je u Srbiji. Te, i prvih godina kako se ta vrsta pojavila, najezda je bila veoma ozbiljna, ali sada nema razloga za zabrinutnost – kaže za Danas viši naučni saradnik Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu Dejan V. Stojanović, koji je otkrio tu vrstu insekta na našem podneblju.
– Budući da sam stalno na terenu, u Srbiji je ta vrsta u normalnoj brojnosti, makar što se tiče prethodne godine. Rano je još donositi zaključke za ovu godinu, jer smo tek na korak do početka proleća – ističe Stojanović.
Prema njegovim rečima, ta vrsta bubamare prezimljava u agregacijama, odnosno većem broju primeraka koji se skupi na jednom mestu, i potom ulazi u jednu vrstu hibernacije, odnsono zimskog sna. Tokom zime skrivaju se na različitim mestima, u toplim uslovima, što mogu biti šupe, stare zgrade, vikendice, prozorska okna.
– Te agregacije su trenutak kada ih ljudi najviše primećuju i vide da ih ima puno, drugačije ih ne možete videti češće – dodaje Stojanović.
On nam objašnjava da ta vrsta jeste invazivna, te da je na američkom kontinentu suzbila autohtone vrste bubamara, s obzirom da je veća i jača u borbi za opstanak. Saradnik instituta navodi da se prvobitno smatralo da će se slična situacija dogoditi i u Srbiji, ali se to nije desilo, a ta opasnost „negde lebdi“, dok je njihov broj danas manji nego kada je invazija počela pre 14 godina.
Stojanović objašnjava da varijacije u njihovom broju postoje, te da ih negde može biti više ili manje, u zavisnosti od toga gde su im povoljniji uslovi, ali da povećan broj nije opšta karakteristika.
Bubamare, koje su pogrešno predstavljene kao žuta bubamara, nije harmonia axyridis, koja nikada nema jarko žutu boju, već se njene nijanse kreću od svetlo narandžaste, crvene i crne boje.
– Nemojte je zvati žuta, jer limun žute bubamare pripadaju drugim vrstama. Možda i postoji neka mutacija, koju za sve ove godine nisam video, a prvi sam je pronašao na Balkanu – dodaje.
Na navode da postoji opasnost da ta vrsta može izazvati alergijsku reakciju u kontaktu sa ljudima, Stojanović napominje da te bubamare nemaju nijedno svojstvo koje može izazvati takve reakacije, kao i da su najverovatnije u pitanju alergije na polen ili druge materije koje se mogu naći na insektima. Sa druge strane, naglašava da može biti u pitanju i placebo efekat, ukoliko se ljudi koji dođu u kontakt sa njima, uplaše.
Stojanović kaže da je kada je pronašao tu vrstu, odneo ju je kod pokojnog profesora Ragiba Taldžija, koji se kroz celu svoju karijeru bavio bubamarama, na kojima je i doktorirao. On ističe da je nemoguće da je u pitanju ta vrsta. Međutim, kako kaže Stojanović, to je potvrđeno na Institutu za ovu vrstu u Londonu.
Od trenutka kada se pojavila, njena populacija prati se širom Srbije, uključujući Deliblatsku peščaru, Kopaonik, Staru planinu, Suvu planinu, Rtanj, Goliju i na drugim terenima, na kojima se njihov broj kreće u granicama normale.
Poznata je i pod nazivom Azijska bubamara, koja je na Stari kontinent, preko Sjedinjenih država, doneta kako bi se u staklenicima i plastenicima borila protiv biljnih vaši.
Stojanović ocenjuje da ta vrsta bubamare ne predstavlja opasnost, te da ih nipošto ne treba ubijati, naročito zato što je veoma teško da se razlikuje od domaćih vrsta bubamara.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
