Grad Kragujevac po osnovu raznih pozajmica, najčešće kredit i zaduženja od poslovnih banaka, ukupno duguje nešto više od 18 miliona evra. Najnovije zaduženje grada za 1,9 miliona evra iznova je otvorilo pre svega političku debatu o nivou zaduženosti grada.
Pojedine političke partije, SNS i Nova Srbija ponajviše, kao i deo javnosti njima naklonjen, najglasniji su u tvrdnjama da je Kragujevac prezadužen grad te da gradsko rukovodstvo neodgovorno raspolaže gradskim budžetom i da učestalim pozajmicama od banaka zadužuje i buduća pokolenja.
U gradskoj vlasti, naravno, tvrde sasvim suprotno. Navode pritom da se krediti od banaka uzimaju isključivo za realizaciju kapitalnih investicionih projekata, kao što su izgradnja komunalne i putne strukture, zatim zdravstvenih, obrazovnih i sportskih objekata koji su neophodni gradu. S tim u vezi ističu da je i poslednji kredit od 1,9 miliona evra uzet za završetak izgradnje zatvorenog bazena, kao i za gradnju dva zdravstvena objekta i jednu važnu lokalnu saobraćajnicu.
U gradskoj upravi smatraju da Kragujevac, s obzirom da mu ovogodišnji budžet, na primer, „teži“ oko 70 miliona evra, sa dugom od 18 miliona evra nije prezadužen grad. S druge strane napominju da u situaciji kad država zakida na transfernim sredstvima a lokalne samouprave ne raspolažu svojom imovinom, gradovi i opštine i nemaju druge mogućnosti no da uzimaju kredite kako bi finansirali sopstveni razvoj.
Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović juče je, na primer, saopštio da je Kragujevac po osnovu umanjenih transfernih sredstava od države poslednje tri godine uskraćen za 10 miliona evra. Uprkos tome, poručio je Stevanović, grad Kragujevac će ostati pri svojoj odluci da ne povećava porez na imovinu građana. Grad Kragujevac na taj način ne želi da teret finansijske krize prevaljuje na teret građana.
Pojedini bankari, pak, tvrde da su gradovi i opštine u Srbiji ukoliko žele da se razvijaju prinuđeni da se zadužuju neretko i pod ne tako povoljnim uslovima. Ovo s toga što zakon o javnoj svojini još uvek nije usvojen, pa lokalne samouprave ne raspolažu imovinom na svojoj teritoriji. Da raspolažu, mogle bi deo te imovine da založe pri zaduživanju i time od banaka dobijaju kredite pod povoljnijim uslovima. Ovako, lokalnim samoupravama, samim tim i Kragujevcu, ostaje da rupe u budžetu krpe i razvojne projekte finansiraju zadužujući se od poslovnih banaka.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
