Proširenjem definicije izdaje koja uključuje i one koji kritikuju državu, Kremlj je rešio da pooštri stav prema disidentima u Rusiji. Novi predlog zakona koji se nalazi pred poslanicima ruske Dume, a koji treba da bude usvojen u petak, predviđa mnogo strože kazne za počinioce dela koja se smatraju pretnjom ne samo za nacionalnu bezbednost veći za ustavni poredak. Kritičari tvrde da je zakon i donesen u cilju zaplašivanja svih onih koji misle suprotno od stavova Kremlja u vreme rastućeg ekonomskog nezadovoljstva u zemlji.
Detalji zakona procureli su u javnost zahvaljujući izjavi Andreja Lugovoja, člana ruske Dume, koji je rekao da bi svako ko nanese štetu ruskoj državi trebalo da bude ubijen. Lugovoj je rekao da bi, da je na mestu ruskog predsednika, naredio ubistvo svakog izdajice.
„Ako neko ozbiljno naudi ruskoj državi, trebalo bi da bude istrebljen“, izjavio je Lugovoj za španski dnevnik El Pas. „Da li ja milsim da je neko mogao da ubije Litvinjenka u interesu ruske države? Ako govorimo o interesima Rusije, u pravom smislu te reči, moj odgovor bi bio potvrdan. Ne govorim o Litvinjenku većo svakoj osobi koja nanese ozbiljnu štetu državi“.
Podsećanja radi, britanske vlasti optužuju Lugovoja za ubistvo Aleksandra Litvinjenka, disidenta i bivšeg špijuna ruske službe bezbednosti KGB. Litvinjenko, žestoki kritičar bivšeg predsednika Vladimira Putina, umro je u egzilu u novembru 2006, od posledica trovanja radioaktivnim plutonijumom – 210. Lugovoj negira da ima veze s ubistvom Litvinjenka.
Naime, prema novom predlogu zakona, izdaja se definiše kao „čin uperen protiv bezbednosti Ruske Federacije, uključujući i ustavni poredak države, suverenitet, teritorijalni i državni integritet. Prema zakonu biće ograničen sudski progon u onim slučajevima u kojima bi bila naneta šteta spoljnoj bezbednosti zemlje. Kritičari navode da će novim merama biti oživljeni običaji iz sovjetske ere kojim su dovođeni u sumnju svi oni koji su imali kontakta sa strancima. Novi zakon upozorava da bi ljudi mogli biti proglašeni krivim za izdaju i u slučaju davanja finansijske, materijalne, tehničke ili konsultatitvne podrške stranim organizacijama“. Amandmani, sami po sebi, većdovode u sumnju one ljude koji su davali intervjue kritične prema Kremlju stranim novinarima. Definicija stranih tela takođe je proširena i uključuje međunarodne organizacije, za koje se utvrdi da su pokušale da dođu do ruskih tajni preko ilegalnih metoda. U vreme mandata predsednika Putina napadi na strane organizacije bili su učestali, kada je nagoveštavao da su mnoge od njih radile za zapadne vlade u cilju iniciranja nemira. Poznata su i oštra pravila uvedena u vreme Putina prema nevladinim organizacijama, kojima se od njih zahteva da imaju zvanično odobrenje za svoj godišnji planirani rad.
Najnoviji zakon izazvao je veliku pažnju ruske javnost. Dnevnik Komersant na jučerašnjoj naslovnoj strani nosi tekst pod naslovom „Izdaja domovine je posao koji se tiče svih“. Boris Nadeždin, profesor prava na Moskovskom univerzitetu i visoki zvaničnik nove Liberalne partije, izjavio je da su najnovije reforme „akt zaplašivanja“ iz ere Staljina, kojim se vlastima dozvoljava da upotrebe silu u cilju gušenja opozicionih aktivnosti. Genadi Gudkov, zamenik šefa bezbednosnog komiteta ruske Dume, s druge strane, negira da bi Kremlj mogao da optuži nekoga za izdaju, uz objašnjenje da „nemaju svi pristupa državnim tajnama“. Putinova partija Jedinstvena Rusija ima dvotrećinsku većinu u Dumi tako da je gotovo izvesno usvajanje predloženog predloga zakona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
