Kremlj traži manje posmatrača na izborima

Rusija je započela diplomatsku kampanju u cilju umanjivanja aktivnosti izbornih posmatrača u državama bivšeg Sovjetskog Saveza i zabrane objavljivanja njihovih izveštaja odmah po završetku izbora. Takvi predlozi dostavljeni su u tajnosti prošlog meseca Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) čije je središte u Beču. U njima se takođe navodi da je potrebno zabraniti posmatračima da daju bilo kakve izjave o vladanju izborne komisije u prvih nekoliko dana posle referenduma. U celini gledano, predlozi bi ozbiljno narušili aktivnosti organizacije za nadgledanje izbora uoči održavanja dva važna referenduma u Rusiji – parlamentarnih izbora zakazanih za 2. decembar i predsedničkih koji se održavaju narednog proleća. Oni, takođe, predstavljaju najnovije nastojanje Kremlja da promeni pojedine standarde vladanja i međunarodne kooperacije koji su prihvaćeni posle sloma Sovjetskog Saveza, što će, stiče se utisak, izazvati nove nesuglasice sa Zapadom.
Ambasador Kristijan Štrohal, austrijski diplomata koji vodi ogranak OEBS, Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, istakao je da se stiče utisak da su predlozi osmišljeni u cilju ograničavanja uticaja i kapaciteta objektivne procene ponašanja nadležnih za vreme referenduma. „Sve to predstavlja pokušaj da se uruši desetogodišnja praksa najvaljanijih nadgledanja izbora do sada“, izjavio je Štrohal. On je takođe ocenio da potez Rusije jeste odraz neslaganja s profesionalnošću koja karakteriše OEBS, to jest nepristrasnost.
Ostaje pitanje da li će Rusija uspeti da svoje namere sprovede u delo, budući da pravila OEBS, koja se sastoje od 55 članova, nalažu da se sve odluke moraju donositi jednoglasno. Rusku inicijativu do sada je podržalo šest članica bivšeg Sovjetskog Saveza – Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan.
Premda je potreban konsenzus za prihvatanje predloga, Rusija može staviti veto na pojedine odluke na sastanku ministara inostranih poslova zakazanom za kraj novembra u Madridu, te pokušati da dobije ustupke kojima bi se umanjile nadležnosti posmatrača na izborima. Rusija i susedne države optužuju izborne posmatrače da su svojim izveštajima i izjavama podstakli ulične proteste koji su izbili posle neregularnih referenduma u Gruziji, Ukrajini i Kirgistanu od 2003. Kremlj je takve događaje nazvao pretnjom po regionalnu stabilnost.