Krijumčar krio dijamante ispod očnih kapaka

„U Kalkuti su carinici ušli u trag jednom neobičnom krijumčaru“, piše list Pravda.

Prelazak granice uvek mora biti ispraćen pod budnim okom temeljnih carinika. Međutim, neretko se desi da kada nemaju sumnje u nekoga, puste ga i bez pretresa. To je carinske službenike koštalo toga da se godinama švercuju dijamanti.

Naime, jedan čovek odvažio se na krijumčarenje dijamanata, bez da iko posumnja u njega. Ono što mu je pomagalo u tome jeste to što je bio slep.

Carinske vlasti, a i svi ostali izlazili su mu u susret zbog toga i puštale ga bez pretresa. On je godinama uspešno švercovao dijamante za jednu uglednu kalkutsku firmu.

Ipak, na poslu se pojavio novi, strog i pedantan carinik, koji je odlučio da pretrese i njega. U džepovima su mu pronašli veliku količinu vrlo skupocenih dijamanata koje je nosio u inostranstvo.

Ono što je sve najviše zaprepastilo jeste to što su mu, nakon što su podigli kapke kako bi proverili da li je stvarno slep, pronašli i dva dijamanta koja je krijumčario i na taj način.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Pre 80 godina u Narodnom pozorištu u Beogradu izedena je predstava „Zona Zamfirova“.

Međutim, ono što je bitno jeste da joj je prisustvovao i kralj Petar II, uz prisustvo NJ.K.V kneza Aleksandra, armijskog generala g. Petra Kosića i ađutanta Petra Petrovića.

Oni su u pozorište pristigli u 20 časova, neposredno pred početak predstave, a dočekali su ih upravnik pozorišta Veljković, direktor drame Milačić i upravnik grada Beograda Driničić.

Nakon njihovog ulaska u salu, orkestar je započeo državnu himu, a publika u sali je uz aplauz povremeno povikivala „Živeo“ i na taj način pozdravila svog vladara.

Kako list Vreme navodi, kralj je do samog kraja predstave ostao u pozorištu, a publika je u svakoj pauzi i na samom završetku predstave aplauzima i uzvicima pozdravljala kralja.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.“