KRIK: Korupcija i nelegalna gradnja u Beogradu, gotovo nemoguće uraditi bilo šta bez Nemanje Stajića

Kako navodi KRIK zato  je odgovoran Sekretarijat za ozakonjenje objekata, koji predvodi Nemanja Stajić i čija je svrha da reši problem nelegalne gradnje – ali umesto toga, kako tvrde investitori, omogućava da se ona i dalje širi po prestonici.

KRIK je podsetio na reči zamenika gradonačelnika Gorana Vesića koji je sa ponosom 2020. rekao da će se ove godine u Beogradu izgraditi više nego prošle godine i da se dešava građevinski bum.

Što se potvrdilo kao tačno, u prestonici gotovo svakodnevno niču nova gradilišta, a male kuće u centru grada praktično preko noći zamenjuju višespratnice.

Tokom više meseci novinari KRIK-a su razgovarali sa različitim građevinskim investitorima i skupljali podatke o nelegalnoj gradnji i donose nova saznanja o tome ko su ljudi koji su odgovorni za to što se i dalje nelegalno gradi po Beogradu.

Kako navodi KRIK, jedan od ključnih ljudi koji se pita za gradnju u prestonici je Nemanja Stajić, prvi čovek gradskog Sekretarijata za ozakonjenje objekata i blizak saradnik neformalnog gradonačelnika Gorana Vesića, i bez njega je gotovo nemoguće uraditi bilo šta. Oni koji ulažu u gradnju u glavnom gradu vremenom su naučili da je isplativije nelegalno sagraditi zgradu i posle je legalizovati. Na taj način, kada se ne prate propisi, moguće je recimo izbeći gradnju garaža i tako sagraditi više stanova, a samim tim i više zaraditi.

Da bi se legalizovali bespravno sagrađeni objekti, mito se plaća, kako tvrde KRIK-ovi sagovornici, upravo ljudima iz Sekretarijata za ozakonjenje objekata.

Kako više sagovornika tvrdi, Stajićev ključni saradnik je građevinski biznismen Ivan Komatina, sa kojim se direktno sklapaju dogovori.

Goran Stakić, građevinski izvođač koji je iz prve ruke upoznat sa ovim koruptivnim sistemom jer je poslovno sarađivao sa Komatinom koga opisuje kao Stajićevog najbližeg saradnika, za KRIK takođe kaže da je profit mnogo veći ukoliko se gradi nelegalno.

„Tri puta više zarade oni koji grade nelegalno“, tvrdi Stakić. „Kada tražiš dozvolu možeš da gradiš objekat ograničene kvadrature, a nelegalno praviš kako hoćeš, zauzmeš ceo plac. Nikakvih pravila maltene nema.“

Jednom je, kaže Stakić, na stolu Stajićevog saradnika video pola miliona evra mita. „Jednom mu je neki doneo pola miliona evra. Nisam bio kad su pričali, nego sam došao kad je otišao, ali vidim pare na stolu i još me (Komatina) zeza: ‘vidi 500 hiljada’.“

Investitor Branko Maljević, koji je želeo javno da govori, u ovom poslu je nekoliko godina. Njegova firma radila je adaptaciju kuća u stambene zgrade u dvema beogradskim opštinama. Maljević za KRIK priznaje da se okoristio o korupciju kako bi završio posao i zaradio. Objašnjava da je u ovim situacijama Stajićev sekretarijat ključan – jer kada se zanemare svi propisi i nezakonito sagradi zgrada, odlukom sekretarijata ona se legalizuje i stanovi mogu da se prodaju.

Maljević navodi da je gradnja bez dozvole lakša i brža, a profit veći.

„Dok ja čekam dozvolu on je već prodao svoje stanove. I koštalo ga je manje za novac koji je u startu potreban za projekat, za izradu dokumentacije i dobijanje dozvole“, dodaje Maljević.

Brat beogradskog sekretara koji odlučuje o legalizaciji, Novak Stajić, građevinski je investitor i nekoliko zgrada po Beogradu gradio je upravo sa Komatinom.

Novak Stajić učestvovao je u gradnji najmanje pet zgrada, otkriva KRIK. Neke od njih gradio je preko ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva, kako je BIRN objavio ove nedelje.

U pokušaju da se reši problem nelegalne gradnje, 2015. godine je donet Zakon o ozakonjenju objekata. Ovaj zakon povukao je jasnu liniju između prošlosti i sadašnjosti: sve što su građani do tada bespravno sagradili mogli su da legalizuju; ako budu ubuduće gradili bez dozvole, suočavaju se sa oštrim sankcijama – ono što izgrade biće srušeno, a mogu i da završe u zatvoru jer je ovakva gradnja postala krivično delo.

U praksi, stvari se ipak nisu značajno promenile. Nelegalna gradnja se nastavila.