Krili autora pesama jer je poginuo kao ljotićevac

Izvođeni stihovi, kao jedine nepotpisane pesme, mogu se naći u zbirci „dobrovoljačke lirike“ – Tvrđava, ali nikako ne pod Nastasijevićevim imenom. U mnogim drugim izvorima, mnoge od izvođenih pesama prepoznatljive su kao koračnice Ljotićevog oslobodilačkog korpusa i mogu se, čak i na Jutjubu, čuti u izvođenju različitih neonacističkih i fašističkih bendova.

Uvidom u zbirku poezije Tvrđava (Iskra, Minhen 1977, drugo, dopunjeno izdanje) ustanovili smo da pesme izvođene na svečanosti nemaju potpisanog autora, isto kao što ni na pomenutoj ceremoniji autori čitanih stihova nisu imenovani.

Organizatori, pak, ne odustaju od opravdanja da su za prigodnu priliku izabrali dela poznatog pesnika Momčila Nastasijevića, čiji su stihovi „nepravedno zloupotrebljeni“, nakon njegove smrti, te da ih nikako ne treba vezivati za ljotićevski ideologiju, kako nam je to objasnio jedan od članova tročlanog žirija koji je scenarija birao, istoričar Dejan Ristić.

Juče, međutim, Ristić nije želeo da daje dalje komentare na današnje otkriće, o kome bruje i društvene mreže, sa objašnjenjem da je svoj stav izneo i da više „tu stvar nema potrebe produbljivati“.

Kako navodi istoričarka Milena Repajić, autor pesme „Mrtvi niste“ je Dimitrije Dima Narandžić, Ljotićevog jurišnik iz Trećeg jurišnog bataljona, o kome hvalospeve pišu i Ljotićeve novine „Srpski dobrovoljac“.

– U Sabranim delima Momčila Nastasijevića nisam uspela da nađem nijednu od pesama recitovanih na akademiji. Ali ih jesam našla na modernim neonacističkim kompilacijama „pobedničkih pesama srpskih dobrovoljaca“, i u časopisu „Srpski dobrovoljac“ iz 1943. i 1944. godine. Tu se kao autor pesme „Mrtvi niste“ pominje izvesni Dimitrije Dika Narandžić, kaplar-dobrovoljac Trećeg dobrovoljačkog odreda ljotićevskog SDK. Svi ovi fašistički konteksti, kako ratni, tako i savremeni, nekako su promakli organizatorima svečane akademije, koji su umesto očiglednog izbora poput „Po šumama i gorama“, ostarelim partizanima u publici predstavljali ljotićevsku poeziju i četničku ikonografiju. Skoro pa deluje kao da je namerno i u skladu sa tridesetogodišnjim revizionizmom, navodi istoričarka i članica Predsedništva Partije radikalne levice.

Kako dodaje, odbrana da su ljotićevske pesme na svečanoj akademiji povodom Dana pobede nad fašizmom „zapravo pesme Momčila Nastasijevića“, osim što je netačno, je „smešna zamena teza“.

– Baš za tu prigodu su organizatori našli za shodno da iz Ljotićevih kandži izvlače pesme koje tobože nikakve veze sa njim i njegovim fašistima nemaju, i da baš 9. maja u program ubace pet pesama koje je su koristile srpske SS trupe i koje danas distribuiraju neonacisti. Sa sve umetnutom „Krvavom bajkom“ o streljanju kragujevačkih đaka koje su na pogubljenje vodili isti ti ljotićevci. Pri tome se u čitavom programu jedva pominju partizani koji su u toj antifašističkoj borbi pobedili, na slikama i u govorima su izjednačeni sa četnicima, i ne čujemo ni jednu jedinu partizansku pesmu. Argument „te pesme su starije od LJotića“ neodoljivo podseća na „svastika je stari indijski simbol“, ili „za dom spremni je stari hrvatski pozdrav“, tanke i providne pokušaje rehabilitacije fašizma u procesu kontrarevolucije posle 1990, zaključuje Repajić.

Istoričarka Branka Prpa, međutim ne misli da se išta od ovoga desilo slučajno ili nečijom greškom zbog neobaveštenosti, te kaže da nije iznenađena.

– Setite se samo proslave Dana oslobođenja Beograda, tadašnji predsednik Tomislav Nikolić, sve uz Putinovo prisustvo, ni jednom rečju nije spomenuo jugoslovenske partizane nego je to uradio Putin kao savezniku oslobođenju Beograda. A pritom nismo videli partizane, nego smo gledali neki igrokaz sa vojnicima iz Prvog svetskog rata. To je jedan kontinuitet, znamo poreklo sadašnjeg predsednika države, znamo njegovu ideološku matricu i od njega i nije trebalo očekivati da će na pravi način biti obeležena antifašistička pobeda evropske i svetske koalicije, niti da će to biti izdignuto na vrednosni sistem koji treba da pripada ovom narodu, kaže za Danas Prpa.

Ona dodaje da je već 30 godina na našim prostorima na delu permanentna i kompletna devastaciju svih antifašističkih poruka.

– Dovoljno je što smo imali ratove u kojima su se ljudi ubijali samo zbog nacionalnog i verskog porekla pa da znamo da smo imali, ne reviziju istorije već „risorđimento“, preporod fašizma i rasističke ideologije. Dimitrije Ljotić nije samo poznat po svom eklatantnom antisemitizmu, ima celi niz njegovih izdanja gde su se neki predstavili kao reprint naslova, „Srbi u raljama Jevreja“, pod firmom demokratije. Dakle, mi imamo ozbiljan problem sa definicijom vrednosnih sistema na kojima počiva ovo društvo i država, i nije da oni nisu uspostavljeni, ali su ukinuti u međuvremenu, zaključuje Prpa.

Istoričar Milivoj Bešlin uveren je da je nesumnjivo na svečanoj akademiji koju je Vlada upriličila, umesto atifašizmu, odavano priznanje njegovom opozitu, dok istovremeno skreće pažnju i na druge „besramne“ momente proslave, koji su dodatno narušili antifašistički koncept.

– Najpre je toga dana, moralno razvratnom piscu, koji uživa u svom egzibicionizmu slavljenja i adoracije masovnih ubica i osuđenih ratnih zločinaca, piscu koji pronalazi zadovoljstvo u ritualnom plesu na humci hiljada nevino umorenih civila u Višegradu, na Dan pobede nad fašizmom dodeljeno najviše državno priznanje. Potom je na besramno revizionističkoj i falsifikatorskoj akademiji u Beogradu, povodom Dana pobede nad fašizmom, glavni govornik Dodik strvinario protiv Tita. Bezočne laži, varvarizovana neukost i ceo navedeni performans su nametali pitanje: šta je logičnije nego u radikalskoj Srbiji Dan antifašizma obeležiti napadom na komandanta vojske koja je na Balkanu pobedila fašizam i kako nego ordenom za anti-antifašističkog pisca. Uostalom, u Srbiji ga niko i ne slavi i ne odlikuje zbog njegove književnosti. Odlikovanje dolazi zbog odbrane Miloševićevog zločinačkog režima i genocidnog velikodržavnog projekta, priča Bešlin.

On zaključuje da je vladajući režim u Srbiji rekao sve o sebi, ali i o našem društvu načinom na koji je obeležen Dan pobede nad fašizmom.

– Bio je to dan obračuna sa antifašizmom. Ono što se ovde slavi i glorifikuje, u svemu je suprotno idejama i duhu antifašizma. Dodaju li se tome ljotićevske pesme koje su se na anti-antifašističkoj akademiji izvodile, a ljotićevstvo je prečišćeni oblik srpskog fašizma, potpuno je jasno i 9. maja obznanjeno: u današnjoj Srbiji antifašizam je i definitivno pobeđen, jasan je Bešlin.

Odakle Nastasijević pod nepotpisanim stihovima

Pobednički scenario koji je na konkursu, od tri pristigla, kao najbolji izabrao tročlani stručni žiri, potpisao je Đorđe Pavlović, programski direktor Filharmonije mladih „Borislav Pašćan“. Od Pavlovića smo hteli da saznamo kako su se sporne pesme našle u scenariju, odakle su uzete i da li je u tim izvorima kao njihov autor potpisan Nastasijević, ali se on juče nije javljao na telefon ni odgovorio na poruku koju mu je Danas poslao.

Ristić na čelu Muzeja žrtava genocida, Vlada prećutala

Istoričar Dejan Ristić, jedan članova tročlanog žirija koji je birao scenario za proslavu Pada fašizma, imenovan je na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije za v.d. direktora novoosnovanog Muzeja žrtava genocida. Interesantno je da je Ministarstvo kulture i informisanja ovu vest objavilo samo na svom Fejsbuk profilu, a da se u saopštenju sa sednice Vlade ova vest ne pominje.