Ekstremistička grupa „Islamska država u Iraku“, koja ima bliske veze sa Al Kaidom, preuzela je odgovornost za nedavni dvostruki bombaški napad u Bagdadu u kojem je poginulo 155, a ranjeno više od 500 ljudi. „Islamska država u Iraku“ je u saopštenju objavljenom na jednom islamističkom sajtu, koji često koriste ekstremisti, navela da su meta napada bombaša samoubica bile zgrade ministarstva pravde i regionalne vlade.
„Među izabranim metama bilo je ministarstvo ugnjetavanja, poznato kao ministarstvo pravde, i bagdadska regionalna skupština. Neprijatelj razume samo jezik sile“, navodi se u saopštenju. Međutim, kako se navodi, autentičnost saopštenja se za sada ne može potvrditi. Napade su oštro osudili generalni sekretar UN Ban Ki Mun, generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen i EU, dok je Vašington ocenio da ove akcije predstavljaju pokušaj da se spreči napredak zemlje. „Islamska država u Iraku“ takođe tvrdi da je odgovorna i za napade sprovedene u avgustu u blizini zgrada Ministarstva u iračkoj prestonici koji su odneli 95 života.
Međutim, prema rečima dobrih poznavalaca prilika u Iraku, stiče se utisak da ove akcije ekstremista nisu predstavljale iznenađenje. Naime, iako ima nagoveštaja političkog vakuuma i uspostavljanja bezbednosti u zemlji, postojala su upozorenja da postoji mogućnost da dođe do novih talasa nasilja u zemlji, pogotovo ako ključni parlamentarni izbori zakazani za 16. januar budu odloženi, saglasni su analitičari. Oni smatraju da je u poslednje vreme sve manji broj Iračana spreman da podrži nasilje, čak i u nekada nestabilnom „sunitskom trouglu“, severno od iračke prestonice.
Ekstremističke grupe u Iraku još uvek su sposobne da izvedu spektakularne napade. U pokušaju da izvuku korist iz preteće političke i ustavne prazninu, ove grupe su ohrabrene da sprovode akcije koji ugrožavaju reputaciju Nurija al Malikija, predsednika iračke vlade, čoveka koji je povratio red i zakon u zemlji, smatraju analitičari. Nakon povlačenja američkih trupa iz iračkih gradova u junu, ekstremistima je lakše da sprovedu napade. Zbog njihovih najnovijih akcija, ponovo su pobuđene sumnje u bezbednost u Iraku, a takođe je pokrenuto neizbežno pitanje da li Obama može da prepolovi broj američkih vojnika u zemlji do avgusta sledeće godine, što je odluka koja bi mogla da ima uticaja na strateško planiranje za Avganistan. General Rej Odjerno, američki komandant u Iraku, razmotriće kojom brzinom treba smanjivati broj vojnika u toj državi tokom nekoliko nedelja nakon izbora. Savet koji će on dati Obami mogao bi da zavisi od toga šta će odlučiti irački političari u toku sledećih nekoliko dana.
Bez pomirenja u parlamentu
Stiče se utisak da duh pomirenja ne vlada u iračkom parlamentu, u kojem su rasprave u vezi sa izbornim sistemima i budućnosti grada Kirkuka završene time što je krajnji rok za uvođenje novog zakona o izbornim trkama istekao 15. oktobra. Sada postoji verovatnoća da izbori, koji prema Ustavu treba da budu održani do kraja januara, budu odloženi. Takav scenario ne bi samo ugrozio uravnoteženost iračkog političkog procesa, koji je na staklenim nogama, već i težnje predsednika SAD Baraka Obame da započne povlačenje trupa iz Iraka u proleće sledeće godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
