Krim odsečen od Ukrajine

Vojnici su odbili da se identifikuju, ali su govorili ruski, a vozila na kojima su se dovezli imala su ruske registarske tablice. Takođe, trupe, za koje vlasti u Kijevu tvrde da su ruski vojnici, zauzele su prošle sedmice aerodrome na Krimu, uništile opremu u jednoj vazduhoplovnoj bazi i opsele pešadijsku bazu ukrajinske vojske na tom poluostrvu.

Ukrajinske vlasti su saopštile da su na ivici katastrofe i da brzo gube kontrolu nad Krimom gde je raspoređena ruska vojska. Kako javlja Bi-Bi-Si, postavljene su blokade na putevima i Krim je fizički odsečen od ostatka Ukrajine. Ruska TV stanica Raša Tudej, pozivajući se na izjavu ruskog senatora Igora Morozova, javila je da je admiralski brod u ukrajinskoj ratnoj mornarici, fregata „Hetman Sahaidačni“, odbio poslušnost vlastima u Kijevu i da će preći na rusku stranu. Tek imenovani komandant ukrajinske mornarice Denis Berezovski potvrdio je u nedelju uveče da je prešao na stranu proruskih vlasti na Krimu. Berezovski je odlukom ukrajinskih vlasti smenjen, i najavljeno je da će mu se suditi za izdaju.

„Rusija je okupiranjem Krima proglasila rat ne samo Ukrajini već i SAD i Velikoj Britaniji, garantima ukrajinskog suvereniteta“, izjavila je juče bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko. Rusija, SAD i Britanija su garanti teritorijalnog integriteta Ukrajine kada se ta bivša sovjetska republika 1994. odrekla nuklearnog oružja. „Ne verujem da će Rusija preći tu crvenu liniju. Ako to uradi, izgubiće“, istakla je Timošenkova. Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg upozorio je juče Rusiju da njena akcija u Ukrajini ima svoju cenu, javlja Frans pres. Hejg je nešto ranije rekao za Bi-Bi-Si da je situacija u Ukrajini „najgora kriza u Evropi“ u 21. veku i da će za njeno rešavanje biti potrebni „diplomatski napori svih“.

Rusija ne želi rat s Ukrajinom, a odobrenje slanja vojnika u tu zemlju prvenstveno je namenjeno da pokaže ozbiljnost namera Kremlja, izjavio je pomoćnik ruskog ministra spoljnih poslova Grigorij Karašin. Ruski predsednik Vladimir Putin nije reagovao na pozive Zapada da povuče vojnike sa Krima i insistira na tome da Rusija ima pravo da zaštiti svoje i interese rusofone populacije na Krimu i u ostalim delovima Ukrajine.

Gornji dom ruskog parlamenta, Savet federacije, zatražiće od Putina da povuče ambasadora Rusije iz SAD. Ranije su Britanija, Kanada i Litvanija pozvale svoje ambasadore iz Moskve na konsultacije, a sedam članica G-8 obustavilo je pripreme za samit u Sočiju ovog leta, što je rusko ministarstvo spoljnih poslova ocenilo kao „politički štetnu odluku“. Istovremeno, ministri finansija tih sedam zemalja spremni su da obezbede „solidnu finansijsku podršku Ukrajini“, ali su podvukli centralnu ulogu MMF-a u tom procesu i značaj sprovođenja reformi u zemlji.

Američki državni sekretar Džon Keri koji danas dolazi u Kijev, zapretio je Rusiji zabranom izdavanja viza, zamrzavanjem imovine i trgovinskim restrikcijama, dok su nemačka kancelarka Angela Merkel i OEBS za slanje misije te organizacije na Krim. I SAD i NATO su zatražile razmeštanje međunarodnih posmatrača u cilju mirnog rešenja krize u Ukrajini.

Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer izjavio je u nedelju da je prioritet da se uspostavi dijalog Kijeva i Moskve i ocenio da bi od pomoći mogla da bude međunarodna kontakt grupa. „Odluka Putina da prihvati formiranje kontakt grupe za Ukrajinu bila bi napredak u rešavanju situacije“, rekao je juče šef francuske diplomatije Loran Fabijus.

MEDVEDEV: Janukovič beznačajni predsednik

Moskva – Svrgnuti predsednik Ukrajine Viktor Janukovič je i dalje legitimni predsednik te bivše sovjetske republike, iako je njegova vlast beznačajna, ocenio je juče ruski premijer Dmitrij Medvedev. Rusija je prihvatila da garantuje zaštitu Janukoviču, koji se u petak prvi put pojavio u javnosti od kada je smenjen i održao konferenciju za novinare u Rostovu na Donu. Medvedev je rekao da je Rusija spremna da razvija „prijateljske odnose s bratskom državom Ukrajinom“, ali ne i s prelaznim vlastima koje su smenile Janukoviča.

Turska zabrinuta za Tatare

Ankara – Turska pomno prati situaciju u Ukrajini i izražava zabrinutost zbog sudbine turkofone tatarske manjine koja živi na Krimu, kuda je Rusija uputila svoje snage, saopšteno je juče u Ankari. „Imamo odgovornost prema Tatarima i u toku su razgovori sa stranama da ovaj spor ne eskalira u oružani sukob. Ne možemo biti puki posmatrači onoga što se tamo dešava“, izjavio je Frans presu izvor blizak turskoj vladi.