Foto: Khalid ZeynalovOrganizacija iz Holandije, Stichting art.1, organizovala je tokom protekle nedelje u Novom Sadu trodnevni program obuke u saradnji sa LGBTi organizacijom „Grupa Izađi“.
Kako za Danas kaže Kris Beloni, direktor ove fondacije, aktivista, reditelj i umetnički direktor internacionalnog filmskog festivala kvir i migrantskog filma u Amsterdamu, program u Novom Sadu bio je deo Youth Activist for Change (Omladinski aktivisti za promene), dvogodišnjeg projekta u kojem su sa mladim umetnicima i aktivistima radili na osnaživanju kroz različite umetničke izraze u vezi sa ljudskim pravima, LGBTQ pravima i rodnom ravnopravnošću. Na obuci je učestvovalo više od 30 filmskih stvaralaca, pripovedača i aktivista iz Srbije, Kosova, Albanije, Holandije i Severne Makedonije. Takođe, organizovan je festival kvir filma i premijerno prikazano nekoliko dela mladih umetnika.
– Obuku smo završili sastankom tj. dijalogom sa zainteresovanim stranama iz sektora civilnog društva iz Novog Sada. Po mom mišljenju, ovo je bio vrlo uspešan sastanak, imali smo vrlo prijateljsku dobrodošlicu i uspeli smo da budemo saslušani od strane predstavnika institucija u ovom gradu.
* U Srbiji je aktuelna tema o donošenju zakona o istopolnim zajednicama. Nakon oštre javne polemike, tokom koje su se pojavili dosta izraženi glasovi protiv tog zakona, predsednik Srbije rekao je da on neće potpisati taj zakon. To je učinio, uprkos činjenici da izrada i priprema tog zakona, prema ocenama posmatrača prilika, ne bi mogla ni da počne bez njegovog odobrenja odnosno naloga da se učini. Kako vidite takav ishod?
– Ovo je priznanje za LGBTQ zajednicu i za potrebe same zajednice. Razumem da je ovo veliki korak za srpsko društvo i da se na njega gleda na različite načine. U Holandiji – zemlji koja je prva na svetu priznala istopolne brakove 2001. godine – priznavanje istopolnih brakova bio je dug proces u kojem su različiti akteri i grupe u društvu ulazili u međusobni dijalog da bi postigli što veću podršku za ovu promenu. Ovde je od velike važnosti saradnja između civilnog društva, institucija i politike. Činjenica da je istopolna zajednica trenutno predmet zakonodavnog predmeta znači da je ono u svakom slučaju tema koja je na dnevnom redu i koja se ne sme zanemariti.
* Premijerka Srbije, koja je javno deklarisana lezbejka, nije reagovala na ovakav istup predsednika. Na osnovu vašeg iskustva angažovanja u borbi za ljudska i manjinska prava širom sveta, kako vidite ovaj srpski slučaj?
– Emancipacija manjinskih grupa – uključujući LGBTQ – je proces koji nikada nije završen i na kojem se mora neprestano raditi. To sam video u svom radu u različitim zemljama sveta. Kada se saznalo da je premijerka Srbije lezbejka, usledila je reakcija – takođe u Holandiji – sa nevericom. Verujem da je srpska zajednica polagala nade u Anu Brnabić i mogući napredak na polju emancipacije i prava. Nažalost, to još uvek nije toliko vidljivo za srpsko društvo. Upravo zato su projekti – vidljivost i osnaživanje LGBTQ zajednice kroz umetnost – koje smo ovde organizovali poslednjih godina, i dalje neophodni. Bilo bi sjajno kada bi Srbija mogla da postane primer regionu barem kad su u pitanju LGBTQ prava i prava manjina.
* Šta je to što je zajedničko društvenim okolnostima karakterističnim za zemlje poput Srbije, u kojima institucionalno nije rešeno gotovo nijedno pravo ljudi drugačije seksualnosti, a koji su izloženi teškoj diskriminaciji, čak i fizičkim napadima?
– Tokom implementacije našeg projekta upoznao sam zemlje zapadnog Balkana kao zemlje u kojima su manjinska prava donekle zagarantovana. Zakoni barem postoje na papiru. Međutim, u praksi to nije uvek slučaj. Čuo sam nekoliko priča od ljudi koji su diskriminisani zbog svojih verskih uverenja ili seksualne orijentacije jer su na primer Romi ili LGBTQ… Ne mogu se zakoni odnositi na jednu osobu, ali ne i na drugu. U zreloj demokratiji zakoni bi trebalo da budu zagarantovani za sve.
* Vaša organizacija je angažovana na promociji ljudskih i manjinskih prava na Balkanu kroz umetnost. Kolike su sličnosti a u čemu se sastoje razlike između balkanskih zemalja? Kako stoji Srbija u odnosu na druge države?
– Stichting Art.1 kroz različite umetničke forme radi na vidljivosti i osnažavanju manjina. To nazivamo artivizmom, odnosno aktivizmom kroz umetnost. Artivizam sam odabrao jer sam uveren da umetnost može da gradi mostove i da ljudi kroz umetnost mogu da se saosećaju sa drugima. Film, pričanje priča, podkast i ulična umetnost univerzalni su jezik koji nadilazi nacionalizam. Radili smo sa mladim umetnicima i aktivistima u pomenutim zemljama na prelepim filmovima koji dodiruju srce i postajem emotivan kada razmišljam o kreativnim potencijalima mladih u regionu Balkana uopšte i posebno u Srbiji. Konačno, želje mladih u Srbiji se ne razlikuju od onih u Holandiji: svako želi da bude slobodan, da može da donosi sopstvene odluke i kreira sam svoj život.
* Šta je, prema vašem mišljenju, neophodno najpre učiniti i postići kako bi se došlo bar do polazne osnove za jasno utvrđivanje i dalji društveni razvoj u zaštiti prava seksualnih manjina?
– Mislim da je veoma važno da se glas mladih uzima u obzir prilikom donošenja političkih odluka. Političari treba da slušaju glas mladih, ali mladi takođe treba da budu uvereni da je njihov glas važan i da će se čuti. Dobar primer za to je dijalog koji smo Grupa Izađi i mi organizovali sa institucijama, lokalnim vlastima i politikom. Da bi se postigle dalje društvene promene, ovo ne bi trebalo da bude samo jedan sastanak, već bi ga trebalo češće organizovati. Institucije i predstavnici moraju se pridržavati zakona koji manjinama garantuju zaštitu.
Sloboda jednog je sloboda svih
* Javno deklarisani i angažovani pripadnici LGBTQ populacije neprestano su meta napada i omalovažavanja od strane najvećeg dela društva. Da li je promena takvog stava većine društva moguća bez jasnog naloga odozgo, sa vrha vlasti, koji neće relativizovati i koji će kategorički stati na stranu odbrane elementarnih sloboda i jednakosti svih građana?
– Promene u društvu su zapravo deo procesa koji se menja i često se ide dva koraka napred i jedan nazad. Važno je da se aktivisti ne obeshrabruju kada dožive padove u društvu. Do stvarnih promena dolazi kada dođe do sinergije između pojedinih aktivista, nevladinih organizacija, institucija i većih slojeva društva. Mlade demokratije kao ove na Balkanu i dalje se bore sa ovim, jer se suočavaju i sa drugim problemima, poput nezaposlenosti, migracija i patrijarhalnih vrednosti i normi. Prava promena moguća je samo ako političari prepoznaju da ona mora podržati i garantovati osnovne slobode i jednakost svih građana. Sloboda se može postići samo ako se odnosi na sve: sloboda jednog je sloboda svih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
