Kristofer Hil (1998): Važan unutrašnji status Kosova, to ne uključuje vojsku

On je, obrativši se grupi novinara u Beogradu, pred sastanak sa tadašnjim predsednikom Srbije Milanom Milutinovićem na kojem će biti reči o novom planu za mirno rešenje krize na Kosovu, istakao da je proleće 1999. krajnji rok za postozanje ovog cilja.

„Iako osećam da vreme ističe, da se stvari moraju brže, čak hitno rešavati, jer prekid vatre jeste na sceni, nisam spreman da kažem šta bi trebalo da bude krajni rok za definitivan mirovni sporazum, ali – što pre je mogućno. Mnogi pominju proleće. Ja bih rekao da je proleće vreme da procveta mir, a ne da se obnove borbe“, poručio je Hils dodavši da brzini ovog procesa, ipak, ne idu na ruku „mnoge primedbe sa obe strane“, kao ni „novo stanje u medijima u Srbiji“.

Baš tih dana, u intervjuu za naš list, kritikama slobode medija u našoj zemlji pridružio se i tadašnji predstavnik OEBS-a za medije Frajmut Duve, tvrdeći da mirno rešenje kosovske krize bez slobodnih medija nije moguće.

„Cela srpska javnost, kao i Albanci sa Kosova, moraju da čuju šta se tamo zbiva. Suzbijanje nasilja i ratne psihoze ne može biti uspešno bez slobodnih medija“, istakao je i dodao da je nakon sporazuma o prestanku sukoba na Kosovu očekivao dijalog, ali da su ga iznenadili opasni napadi na novinare, „u šta ubrajam i Zakon o informisanju“.

Duve je kazao i da je od Vlade SRJ zatraženo da donese pravedne zakone za medije, „a ne da tek kozmetički popravi postojeće“.

Upravo ovaj zakon tadašnjem ministru za informacije Aleksandru Vučiću je „potpuno dobar“, na njega je ponosan, postojaće „dok ga poslanici u Narodnoj skupštini ne promene“, i novog zakona o informisanju „skoro neće biti“. U TV duelu sa tadašnjim glavnim i odgovornim urednikom Studija B Draganom Kojadinovićem kazao je da će ovim Zakonom „biti obezbeđeno objektivno informisanje i afirmacija medijskih sloboda i odgovornosti u javnom izražavanju“.

Kristofer Hil je, u vezi sa novim predlogom za Kosovo, posebno naglasio da je namera koja stoji iza pripremljenog nacrta sporazuma „samouprava na Kosovu, odgovarajuće institucije, podele nadležnosti zakonodavne i izvršne vlasti“ i ostale stavke koje se tiču unutrašnjeg kosovskog statusa, poričući pritom da im je cilj ulazak u „nešto što bi se moglo nazvati spoljnim statusom Kosova“.

Budući da pod unutrašnjim statusom spada i formiranje lokalne policije, Hil ističe da bi ovaj korak trebalo napraviti tek nakon samouprave, ali pošto obe strane u pregovorima izražavaju negodovanje, u ovaj proces se mora ućiranije.

„Nije porekao da ima pripadnika OVK koji bi rado ušli u policijske formacije, ali je odbio mogućnost da „bilo ko kome je na umu vojna opcija dobije ovu šansu“. OEBS će pre svega biti taj koji će napraviti izbor, jer mi hoćemo mir i stabilnost i sa tim ciljem smo se i pridružili internacionalnoj porodici koja insistira na mirovnom procesu“, napominje Hil.

Ovi predlozi nisu naišli na odobravanje Prištine. te je kosovski pregovarački tim u potpunosti odbacio ovaj nacrt.

Šef tog tima Fehmi Agami rekao je na konferenciji za novinare da ta verzija Hilovog plana „ne može biti ni osnova za pregovore“.

Najavivši da će ponuditi svoje predloge, Agani je kazao da kosovski Albanci „ne odbacuju pregovore u potpunosti“, ali da ih „odlažu sve dok ne izađu sa svojom verzijom“.

Reakcija albanskih političara izazvala je zabrinutost američke administracije. U poslednji čas, u Stejt departmentu je otkazan Hilov brifing posvećen situaciji na Kosovu.

A politički predsavnik „ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova“ Adem Demaći spočitao je Hilu i Holbruku da ne znaju istoriju Kosova, napomenuvši da je potrebno ispitati njihvou uogu u pregovaračkom procesu. Hilov predlog za njega je „veliki ustupak srpskom režimu“.

„Najveće Demaćijeve zamerke planu su što „iz njega ne proističe šta će biti sa OVK posle početka sprovođenja mirovnog sporazuma“, kao i to što se planom ne reguliše mogućnost samoopredeljenja kosovskih Albanaca posle isteka prelaznog perioda“, prenela je Beta.

U međuvremenu iz Vašingtona stiže vest da je spoljni zid sankcija prema SR Jugoslaviji i Republici Srpskoj produžen za šest meseci. One uključuju „blokadu imovine i finansijskih sredstava u inostranstvu, kao i zamrzavanje članstva SRJ u međunarodnim organizacijama“.

Potreba za zadržavanjem sankcija nastala je, kako je kaza tadašnji američki predsednik Bil Klinton, neprihvatljivih akcija beogradskih vlasti na Kosovu, „kao i u oblasti ljudskih prava, demokratizacije i istrage o ratnim zločincima“.

Ovom prilikom ocenio je i da događaji u Srbiji prete ugrožavanju sprovođenja Dejtonskog sporazuma u Bosni, ali i bezbednost celog Balkana.

Za ovo vreme, visok stepen nasilja na Kosovu se nastavlja. Kako je tad ocenila verifikaciona misija OEBS na Kosovu, i srpska i albanska strana zaslužne su za kršenje sporazuma o prekidu vatre.

Tadašnji predsednik Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova promomentarisao je ovo OEBS-ovo saopštenje rekavši da je bezbednosno stanje na Kosovu i dalje loše i da je „neophodno stvoriti kosovske snage bezbednosti, koje će štititi građane u pokrajini“.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.