„Čerčil i Tito: SOE, Blečli park i podrška jugoslovenskim komunistima u Drugom svetskom ratu“ – delo za čitanje, ali i za svađu s tekstom

Knjigu je preveo Igor Pantelić, advokat sa petnaestogodišnjim iskustvom odbrane u Haškom tribunalu, gde je je bio jedni branilac koji je u radu koristio isključivo engleski jezik, a koji je do ovog Katervudovog naslova došao istražujući porodičnu istoriju.

Knjiga se bavi jednim od najkontraverznijih pitanja iz vojne istorije Drugog svetskog rata – zašto su Britanci 1943. u Jugoslaviji promenili stranu koju podržavaju, što je kasnije imalo odlučujući uticaj na istorijske i političke događaje na prostoru nekadašnje kraljevine.

Katervud, koji je poznat kao autor više knjiga o Vinstonu Čerčilu, neki kažu i Čerčilov biograf, pozivajući se na pojedine prvi put otvorene izvore i arhive, negira da je zavera komunista i sovjetskih špijuna u redovima britanskih obaveštajnih službi u Kairu uticala da se britanska pomoć na teritoriji Jugoslavije uskrati Ravnogorskom pokretu generala Dragoljuba Mihailovića i preusmeri partizanima Josipa Broza.

U knjizi se navode ocene Džejmsa Klugmana, operativca SOE u Kairu i dugogodišnjeg član KP Velike Britanije, da su glavnu ulogu u promeni britanske politike u Kraljevini Jugoslaviji „odigrale dešifrovane poruke samih okupacionih snaga sa teritorije Jugoslavije i izveštaji sa terena koje su Londonu dostavljali članovi britanskih vojnih misija Vilijam Dikin i Ficroj Meklejn.

Katervud se poziva i na arhivsku dokumentaciju Nacionalnog arhiva u Kjuu i ličnu arhivu Vinstona Čerčila i Vilijama Dikina, kao i arhivu OSS u Vašingtonu i ostavštinu Ficroja Meklejna u Aldermanovoj biblioteci Univerziteta u SAD, memoare britanskih učesnika Drugog svetskog rata na jugoslovenskom prostoru, u prvom redu Dikina i Meklejna, te relevantna dela britanskih autora o obaveštajnim službama Velike Britanije.

Katervud smatra da je „neophodno stvari sagledati hladnokrvno i iz perspektive tadašnje britanske politike i interesa da se što više nemačkih snaga odvuče sa frontova na kojima su angažovane britanske snage i u skladu s time ko ubija više Namaca, odrediti ko bi u Jugoslaviji trebalo da dobije podršku Londona“.

Na ovu činjenicu juče su ukazali i srpski istoričari Bojan Dimitrijević i Nemanja Dević.

Dimitrević je ocenio da Katervudov rad ima propuste, zbog kojih bi ga, „da je magistarska teza, vratio na dopunu“.

Kao zamerke izneo je omalovažavanje članova Britanske misije u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu kao revizionista, jer su britansku promenu vojnih saveznika i pomoć Brozu smatrali promašajem, pogrešan opis građanskog rata u Srbiji iz „druge ruke“, na osnovu izvora koji se poziva na partizane…Jedan od propusta, prema Dimitrijevićevim rečima je i to što ništa nije rekao o značajnim susretima Čerčila i Josipa Broza.Dimitrijevićeva preporuka je da Katervudovu knjigu „treba čitati i, ako je potrebno i svađati se sa njom“.

– Ovo je britansko viđenje jugoslovenske ratne drame u kome je, iz ugla današnjeg revizionizma, interpretacija važnija od činjenica. Ali ono što danas jeste bitno to su nova polja istraživanja i otvaranje arhiva. Kristofer Katervud je kabinetski istoričar, ali naša kolonijalna svest spremna je da robuje fascinaciji svime što dolazi sa Kembridža i Oksforda, pa i kad je reč o nama. Katervud nije obavio nikakvo istraživanje na terenu. Kniga nije utemeljena u naučnom aparatu, pokazuje nepoznavanje istorije Balkana i Jugoslavije. Ovu knjigu treba čitati iz legitimnog srpskog ugla kao delo napisano iz legitimnog britanskog ugla, poručio je Nemanja Dević.

Čerčilov čovek u Blerovom timu

Sin ser Frederika Ketervuda, bivšeg potpredsednika EP i unuk po majci propovednika Martina Lojd DŽonsa, Kristofer Ketervud (1955) je naučnik sa diplomama sa Oksforda, Kembridža i doktoratom o Čerčilovom stvaranju Iraka 1921. Rokfelerov je stipendista Virdžinije fondacije za humanističke nauke i javnu politiku, bio je predavač u SAD, a tokom 2002. konsultant tima za stratešku budućnost britanskog premijera Tonija Blera. Član je Kraljevskog geografskog društva, Kraljevskog azijskog društva i Kraljevskog istorijskog društva. od 2010. je i član Uprave zadužbine Vinstona Čerčila u Velikoj Britaniji.