Kritičare pretvaraju u protivnike Srbije 

Jedno od imena koje se našlo na spisku je upravo Obradovićevo.

Pre tačno tri godine usled snažnih pritisaka vlasti i opsedanja poreske inspekcije ugašene su Vranjske novine čiji je osnivač i glavni urednik bio Vukašin Obradović.

Poreska inspekcija je posle nekoliko meseci detaljnog češljanja poslovanja Vranjskih ustanovila da propusta nije bilo, ali su ih u međuvremenu napustili mnogi saradnici i oglašivači te je Obradović bio prinuđen da ugasi jedno od retkih opozicionih glasila na lokalu.

A sada se nalazi na spisku osumnjičenih za finansiranje terorizma. Njegov slučaj nije usamljen.

Naprotiv, zajedničko za gotovo sve sa pomenutog spiska je to da su oni kritičari aktuelnog režima. Nijedan provladin medij se ne nalazi na njemu, a većina njih već likuje i licitira sa novcem koji organizacije navodno primaju iz inostranstva.

Prema rečima sagovornika Danasa u proteklih nekoliko dana, jasno je da niko od navedenih ne pere novac niti finansira teroriste, već je spisak napravljen kao odmazda vlasti protiv onih koji se prema njoj određuju kritički.

Ne zaboravimo da je Uprava pri Ministarstvu finansija na čijem je čelu Siniša Mali, a da su o njegovim finansijskim transakcijama i sumnji da pere novac izveštavali upravo oni mediji koji se sada famoznim spiskom sumnjiče za isto.

Takođe, spisak je ponovo aktuelizovao staru podelu na patriote i „strane plaćenike“ koji rade protiv interesa zemlje.

Pored organizacija civilnog društva i nezavisnih medija i novinara, Uprava traži da se ispita i poslovanje Novosadske škole novinarstva.

Interesantno je da u njoj radi Stefan Janjić, urednik portala Fejk njuz tragač, koji razotkriva i razobličava laži koje izgovaraju predstavnici vlasti ili plasiraju njihovi mediji.

– Izuzetno je teško shvatiti kakva se tačno namera krije iza ovakvog spiska: da li je reč o isključivo finansijskoj kontroli, o pokušaju zastrašivanja i stvaranju posledične autocenzure, ili o nameri da se u delu javnosti koji je podozriv prema delovanju nevladinog sektora ojačaju predrasude o „plaćeničkom“ angažmanu. Čak i ako kontrola pokaže da odabrane organizacije i mediji sve rade u skladu sa zakonima Republike Srbije, a prilično sam siguran da će tako biti, u jednom delu javnosti ostaće utisak da tu nisu „čista posla“, po sistemu „gde ima dima ima i vatre“, ističe Janjić za Danas.

Prema njegovim rečima, kako god da čitate spisak, ne možete da pronađete racionalan kriterijum po kojem su neke organizacije i mediji izabrani, a drugi izostavljeni.

– U skladu sa sličnim prilikama iz bliske prošlosti možemo očekivati različite scenarije: da će prikupljeni podaci biti prosleđeni predatorskim medijima koji će ih manipulativno tumačiti, ili pak da će neki predstavnici vlasti iskoristiti ovu situaciju za promociju sopstvenog imidža tako što će u svom maniru saopštiti da se protive ovakvoj vrsti kontrole jer veruju da u Srbiji postoji apsolutna sloboda govora i javnog delovanja, uz opasku da mnogi tu slobodu koriste isključivo za stvaranje animoziteta prema vlasti – smatra Janjić.

Sociolog Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), takođe na spisku, ocenjuje za Danas da ta lista ima više funkcija.

– Prva da proba da zaplaši one koji su na spisku i da ih javnosti pretvori u „protivnike“ ovog društva, odnosno neke sumnjive tipove koji rovare protiv države. Suštinski cilj je omesti rad i dovesti u pitanje integritet organizacija i medija. Ono što je veći problem je što su tu organizacije koje se ne bave samo kritikom, već ne retko rade posao (suspendovane i lenje) države. Plod projekata koje sprovode je jačanje demokratije, vladavine prava, slobode govora, zaštita marginalizovanih grupa, integritet institucija… – navodi Gavrilović. On podseća da prema izveštaju Saveta Evrope iz 2012. najveći rizik za pranje novca imaju one forme civilnog organizovanja koje dele novac ili neku humanitarnu pomoć, a zatim i verske zajednice.

– U riziku su sve nevladine organizacije koji sarađuju isključivo sa državom koja nema dobar mehanizam evaluacije projekata. Takođe, predmet rada Uprave treba da budu mediji koji dobijaju novac na konkursima za javni interes u medijima – ističe naš sagovornik.

Brojne međunarodne i domaće organizacije tražile su od Uprave da predoči osnov sumnje zbog čega se ispituju bankovne transakcije pojedinaca i organizacija sa spiska.

Na zvaničnom Tviter nalogu Ambasade SAD u Beogradu navodi se da su Sjedinjene Države zabrinute zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o izvesnom broju organizacija civilnog društva i medijskih kuća u Srbiji koje se bave istraživačkim novinarstvom.

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije i Centar za pravosudna istraživanja naveli su u saopštenju da principijelno podržavaju aktivnosti nadležnih državnih organa u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, ali da je „nejasno zašto Uprava za sprečavanje pranja novca nije predočila osnove sumnje“, reagujući na upućen zahtev bankama da daju podatke o transakcijama 20 osoba i 37 udruženja i organizacija civilnog društva.

Vučić: Dižu dreku da dobiju pare

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da inicijativa Uprave za sprečavanje pranja novca predstavljaju „najobičniju proveru“ i da nije reč ni o kakvom pritisku na civilni sektor i medije. „Nije reč o bilo čemu posebnom, nego o najobičnijim proverama. Ali uvek je politika u pitanju. Da dignemo dreku kako smo ugroženi pa ćemo da dobijemo nešto više para od donatora. I to je tako 30 godina“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare. On je dodao da „ih niko ne dira“ i da svi mogu da govore o svakoj temi šta god žele.