Kritika domaćeg režima s leve pozicije

… rekonstruišu i analiziraju događaje – svi oni juče su se okupili u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, u kojoj je održan naučni skup pod nazivom „Pravo na pobunu – ’68. kod nas i u svetu“. Šta je prethodilo, šta se događalo u svetu i kod nas na vojnom, ekonomskom, političkom planu, šta su bile posledice burnih zbivanja te 1968. koja, kako se čulo, „nije promenila ništa i koja je promenila sve“, bile su teme koje su juče u SANU pokušale da „zaokružile mozaik“ i „slože sliku“ mnogih kasnijih međunarodnih političkih događaja, a u jugoslovenskom slučaju i međunacionalnih odnosa.

Govoreći o okolnostima u nekadašnjoj SFRJ pred studentsku pobunu, akademik LJubodrag Dimić ukazao je da je tadašnja Jugoslavija patila od ekonomske krize izazvane rasipništvom, nebrigom i većom potrošnjom od proizvodnje, političkih problema osamostaljivanja republika, nerešenih međunacionalnih odnosa i krize političkog sistema opterećene dogmom samoupravljanja. Dimić je naglasio da je Studentska pobuna bila „bunt generacije rođene u posleratnoj Jugoslaviji i formiranoj na idealima jugoslovenske revolucije “ i da je imala „antibirokratsku i antikapitalističku dimenziju, mada je na studente kasnije pala odgovornost za zaustavljanje započete privredne reforme“. Demonstracije, prema njegovim rečima, nisu bile usmerene protiv osnova poretka, nego protiv izneveravanja i kompromitovanja osnovnih ideja socijalizma, zbog čega se smatraju „kritikom režima ‘s leve’ pozicije“. Istoričari su juče ukazali da su se samo u Italiji i Francuskoj studentski protesti nastavili velikim radničkim protestima.

Domaću studentsku pobunu 1968, kako se juče čulo, ne treba posmatrati van konteksta svetske politike, odnosa u Varšavskom paktu i njegove intervencije u Čehoslovačkoj u avgustu iste godine“. U tom sklopu događaja kao najveći „majstor“ u SFRJ pokazao se njen doživotni predsednik Josip Broz – amortizovao je pobunu, izbalansirao politiku prema blokovima obezbedivši finansijsku pomoć Vašingtona, obnovivši ubrzo i odnose sa Moskvom, osnovao je Pokret nesvrstanih i vodio svetsku politiku sa uticajem nesrazmernim sa veličinom i potencijalima zemlje kojom je vladao, uveo je koncept opštenarodne odbrane, koji je podelio vojni i politički jugoslovenski vrh i doprineo krvavom raspadu druge Jugoslavije devedesetih godina 20. veka.

Izložba o listu Student

U Galeriji nauke i tehnike SANU 18. juna biće otvorena izložba „Šezdeset osma u Studentu“, koja će prikazati karakteristične stranice, tekstove i naslove iz „Studentovih“ izdanja tokom 1968. godine. Organizator je SANU, gde očekuju da ova postavka pokaže intelektualnu snaga mlade generacije i njen slobodarski duh, obaveštenost o međunarodnim prilikama toga doba, povezanost sa studentskim pokretima u svetu, kritičnost prema stanju na univerzitetu, ali i otvorenost profesora za saradnju sa studentima.