Kritike zbog ideje o "super-zatvoru" za decu

Niko, ali baš niko ne podržava ovaj bizarni predlog, osim kompanija koje bi profitirale od izgradnje kompleksa vrednog 85 miliona funti. Vlada odbija da objavi pravila ili bilo kakve detalje o objektu za koji koristi eufemizam „bezbednosni koledž“.

Ono što znamo jeste da će osoblje moći da koristi silu kao deo režima. Prema predlogu zakona osoblju je dozvoljeno da primenjuje silu u cilju održavanja reda i discipline, što je 2008. Apelacioni sud proglasio nezakonitim.

Dvoje dece je umro u pritvoru zbog primene sile. Garet Mjat (15) se zadavio sopstvenim izbljuvkom jer mu je bilo ograničeno kretanje, a Adam Rikvud (14) se obesio, pošto je bio fizički ograničen, što je uključivalo i to da mu je osoblje namerno nanosilo bol.

Fizičko ograničavanje da bi se održao red podstiče zabrinutost zato što je nezakonito i opasno. Predlog su osudili sindikati prosvetara, komesar za prava dece i Zajednički komitet Parlamenta za ljudska prava.

Ministarstvo pravde je objavilo razgovor s konsultacija, reagujući na široko rasprostranjenu zabrinutost. Cilj je da se dozvoli primena sile kod dece „da bi se održao red i disciplina tamo gde mlada osoba predstavlja opasnost po održavanje bezbednog i stabilnog okruženja“. To je toliko neprecizno da bi moglo da uključuje i dete koje se svađa na času ili, kao u slučaju Gareta Mjata, dete koje odbija da očisti toster.

Deca koja završe u pritvoru gotovo uvek potiču iz sredine u kojima ima nasilja, zlostavljanja i u kojoj su bila zapostavljana. Njima je potrebna stručna pomoć. Potrebno je da se nauče poverenju i da se s tim u skladu ponašaju. Potrebna im je ljubav i dobri primeri osoblja. Pritvor je njihov dom više meseci uzastopno; gotovo da nemaju pristup spoljnom svetu, nije im dozvoljeno da koriste internet, zabranjeni su telefonski pozivi porodica i imaju pravo samo na kratke i javne posete.

„Hauard liga“ za reformu kaznenog sistema objavila je nezavisnu analizu primene sile na deci u pritvoru, koju je sproveo advokat Lord Karlil. On je otkrio da osoblje isuviše često pribegava sili, što je kontraproduktivno, i da se sila često primenjuje na deci s teškoćama u učenju, na crnoj deci ili na deci koja pripadaju etničkim manjinama.

Nije pošteno da ministri projekat „super-zatvora“ za decu predstavljaju kao pokušaj da se prevaziđu nedostaci u obrazovanju. Obrazovni program u dečijim zatvorima je skraćen prošlog meseca, tako da deca u Feltamu imaju na raspolaganju manje od devet sati nedeljno za sticanje obrazovanja. Kao bivša nastavnica, vatreni sam zagovornik stava da deca treba da dobiju najbolju moguću priliku za obrazovanje, ali ministri ne smeju da se prave da je zatvor mesto gde se to može ostvariti – posebno kada se osoblju dozvoli da primenjuje silu.

Nema potrebe da se gradi novi zatvor za decu. Dobra vest je da je broj slučajeva stavljanja dece u pritvor znatno smanjen. Nekolicina dece koju je potrebno staviti u pritvor treba da budu smeštena u male „sigurne kuće“ kojima rukovode lokalne vlasti i koje pružaju višegodišnju negu, te deci uspešno pomažu da se obrazuju, nađu posao i žive život bez kriminala. Vladin plan je pogrešan, opasan i predstavlja recept za zlostavljanje dece.

Prevela: Marija Kojčić