Kriv Šarčević, ali i vladajuća stranka

Članica Predsedništva Stranke slobode i pravde Ana Stevanović, između ostalog, je ocenila da je imenovanje za savetnika „nagrada za ministra u vreme čijeg mandata je postignuto da je svaki treći učenik petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno nepismen, što su i pokazali rezultati PISA testa, a Univerzitet u Beogradu je pao za više od 100 mesta na Šangajskoj listi za 2019. godinu“.

Predsednik Sindikata obrazovanja Čačka Vladimir Adžić rekao je da su nas Šarčevićeve reforme „dovele na dno lestvice PISA testiranja“ i da smo zbog njegove obrazovne politike isključeni iz Evropske asocijacije visokog obrazovanja.

Upućeni u međunarodna testiranja su saglasni da se Šarčevićevom ministrovanju mnogo toga može zameriti, ali ne i da je odgovoran za poziciju Srbije na PISA 2018 testiranju, mada je on bez pokrića obećavao vidljive promene.

– Šarčević ne može da bude odgovoran što od 2016. do 2018. nije uspeo da unapredi PISA rezultate, pošto to nije ni moguće učiniti za tako kratko vreme. Njegova najveća odgovornost je u tome što nije postavio dobre osnove za sveobuhvatnu reformu i nadu da će obrazovanje konačno krenuti napred, kaže za Danas Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je bio član PISA tima od 2003. do 2018.

Činjenica da ne napredujemo na PISA istraživanju već 18 godina ukazuje da je obrazovanje kontinuirano bilo zanemareno, iako su svi ministri prosvete, premijeri i predsednici uvek govorili kako je obrazovanje prioritet.

Neuspeh da se deci i mladima u Srbiji obezbedi kvalitetno obrazovanje koje druge evropske države obezbeđuju svojoj deci je zajednički neuspeh svih ministara i nije isključiva odgovornost nijednog od njih, smatra Baucal.

– Najveća odgovornost prethodnih ministara, uključujući i Šarčevića, je pre svega u tome što je svako od njih započinjao svoju reformu bez poštovanja onoga što je pre njih urađeno. Jedino Gašo Knežević može da se izdvoji od ove odgovornosti pošto je započeo sveobuhvatnu reformu nakon devedesetih godina. A kako je Šarčević, uz Žarka Obradovića, imao najduži mandat samim tim je njegova odgovornost nešto veća od drugih ministara koji su imali manje vremena da doprinesu unapređenju obrazovanja – kaže Baucal.

I pozicija Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi nije „ekskluzivna“ krivica samo donedavnog ministra već i njegovih prethodnika.

Uključujući i sve vlade praktično od 2013, od kada je, prema mišljenju brojnih članova akademske zajednice, počeo sunovrat srpske nauke.

Profesor Miodrag Popović, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kaže za Danas da je pad UB na Šangajskoj listi posledica činjenice da od 2010. nije raspisivan konkurs za naučno-istraživačke projekte.

– Konkurs je trebalo da bude raspisan pre šest godina i tu nije kriv samo Šarčević, već cela vlada. Drugi razlog za to što je Beogradski univerzitet pao na ovoj listi je suviše malo ulaganje iz budžeta u nauku. To je višedecenijski problem. Poboljšanje je bilo vidljivo posle 2.000 godine, ali od 2013, 2014. nije nastavljen trend povećanog ulaganja, nego je čak i smanjeno izdvajanje iz budžeta – navodi Popović.

On ukazuje da se 2016. godine desio skok ulaskom Beogradskog univerziteta među 300 najboljih na svetu, zahvaljujući visokoj citiranosti matematičara Stojana Radenovića, jer pre njega nismo imali naučnike u ovoj kategoriji.

Taj visok plasman UB je zadržao i naredne godine, da bismo posle Radenovićevog penzionisanja i odlaska sa Univerziteta u Beogradu počeli da padamo.

– Mi bismo svakako konstantno padali iz godine u godinu, ali bi taj pad bio blag i ne bi se toliko video da nije bilo ovog skoka, pa naglog pada – smatra Popović.

Mandat prethodnog ministra obeležilo je ispadanje Srbije iz Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju ENKVA, nakon što je prethodna Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta KAPK (čiji je pravi naslednik Nacionalno akreditaciono telo NAT) stavljena u status „pod nadzorom“.

Osnovne primedbe u tom izveštaju su bile da članovi KAPK obavljaju dvojaku funkciju – i sprovođenja procesa evaluacije i odlučivanja i da je uloga recenzenata marginalizovana, da je stepen administrativne i finansijske zavisnosti KAPK od Ministarstva prosvete protivan standardima ENKVA i da su procesi po žalbi kojima se ruše odluke KAPK od strane Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje takođe u suprotnosti sa standardima pomenute evropske asocijacije.

– Sve ove zamerke su se ticale zakonskih odredbi koje je KAPK u periodu od 2013. do 2017. u više navrata predočavala Ministarstvu da ih treba menjati i povećati stepen nezavisnosti tela za akreditaciju. Naši predlozi nisu uvaženi pa je došlo do toga da je novi Zakon o visokom obrazovanju (sa gorim rešenjima kojim je telo za proveru kvaliteta još više zavisno od Ministarstva i NSVO) izglasan baš kad se odvijala poseta ENKVA panela u postupku druge evaluacije KAPK oktobra 2017. Tako je došlo do toga da je odluka borda bila da se KAPK tj. njegovom nasledniku NAT-u da vremena da se uskladi sa standardima i dobili smo oročeno članstvo pod nadzorom – podseća Sofija Pekić Kvori, jedna od vodećih stručnjaka za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju i nekadašnja članica KAPK-a.

Ona navodi da su procesi formiranja NAT-a pod uticajem Ministarstva i sa smanjenim uticajem akademske zajednice, sastav novog tela koje odlučuje (KAPK), te neadekvatna struktura nove agencije, doveli do negativnog ishoda u članstvu Srbije u ENKVA.

– Ako se uzme u obzir da je veliki deo ovog vremena na čelu resornog ministarstva bio Šarčević i to u vreme reformi uspostavljenog i međunarodno verifikovanog i prepoznatog sistema obezbeđenja kvaliteta, kada je samo trebalo primeniti preporuke ENKVA, onda se postavlja opravdano pitanje njegove odgovornosti u procesu očiglednog unazađivanja sistema obezbeđenja kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji – smatra Kvori.