Krivična prijava protiv kompanije HBIS: Oko 7 odsto ljudi u Smederevu ima rak

„Negde oko šest ili sedam odsto stanovništva ima rak u Smederevu, to je informacija zbog koje bi u nekoj zemlji pala vlada“, kaže Krstić. On ističe da nisu protiv fabrike, da žele da fabrika nastavi da radi, ali da je „nedopustivo da krši zakon“.

Građanski pokret Tvrđava i meštani sela Radinca, Vranova i Ralje u Srbiji podneli su javnom tužilaštvu u Smederevu krivičnu prijavu protiv kineske kompanije HBIS i pet direktora zbog zagađenja životne sredine.

Prema rečima Krstića, Železara u Smederevu posluje od šezdesetih godina prošlog veka.

„Ona zagađuje 60 godina, nije počela da zagađuje dolaskom kineskog investitora, ali od kad su došli, imamo jednu ekološku katastrofu. Sve smo pokušali, imamo zid ćutanja od strane kompanije“, kaže on.

Svako ko živi u tom grad, kaže on, njegova porodica je ugrožena zbog toga što izlazi iz tog dimnjaka.

„Nije nam lako, moj otac je doživeo penziju u toj fabrici, moji prijatelji rade tu. Mi nismo protiv fabrike, mi želimo da fabrika nastavi da radi, ono što je nedopustivo je da krši zakon“, kaže on.

Dodaje da „moramo da odlučimo da li smo država ili plemenska zajednica“.

„Najveći problem je što ljudi idu na hemioterapije, jer je Radinac najugroženiji po stopi obolelih od raka u Smederevu. Sa 1.800 u 2011. godine na 6.800 koji se leče, to je četiri puta rast. Negde oko šest ili sedam odsto stanovništva ima rak u Smederevu, to je informacija zbog koje bi u nekoj zemlji pala vlada“, kaže on.

Navodi da njegov prijatelj ne sme svoj službeni auto da parkira u Radincu, jer pada prašina i uništava auto, nego parkira u centru Smedereva, pa ide taksijem kući 4,5 km.

„Meštani voće i povrće moraju da drže u vodi nekoliko dana da otpusti prašinu, veš suše u plasteniku…“, kaže.

Nicović kaže da „najviše postoji indicija da veruju da postoji osnov sumnje da je to krivično delo zagađenje životne sredine“.

„Jer ono podrazumeva ne samo zagađenje vazduha, već je to i zagađenje zemljišta i vode, mi smo tražili od tužilaštva da to istraži“, kaže ona.

Dodaje da nadležni organi moraju da reaguju, kao i da su priložili dovoljno dokaza.

Krstić kaže da su u oktobru angažovali beogradsku laboratoriju da odradi analizu prašine.

„Dobili smo rezultate, tu eksplicitno piše – arsen, kadmijum, nikl, olovo, kobalt, izneseno je kako to utiče na zdravlje, svuda piše ‘rak, rak,rak’, svuda se pominje kancer i niko ništa ne reaguje, da ne pričam o autoimunim bolestima, astmi…“, kaže.

Ističe da u prijavi ima i dosta medicinske dokumentacije koju su meštani priložili.

„Ljudi ne mogu da dišu, ne mogu da otvore prozore, ne dolaze im deca i unuci da se igraju, jer je prljavo. Prašina je čudna, maska, ne može da se skine ni sapunom, ko zna šta je u tome. Laboratorija je uradila analizu teških metala, ko zna šta još ima“, kaže on.

Prema njegovim rečima, „vladajuća stranka je pala 20 odsto u Radincu“.

„Ljudi počinju da shvataju da je njihovo zdravlje bila cena tog međudržavnog sporazuma. Stručnjaci kažu da bi se ulaganjem u tehnologiju, koja jeste skupa, omogućilo da fabrika ne ugrožava ni 100 metara od kapije, a sada ugrožava i Beograd“, kaže.

Nicović kaže da nemaju nikakav odgovor iz Železare, a da bi u toku trebalo da bude predistražni postupak u Tužilaštvu.

„Bitno je da se što pre dela. Pored toga što smo tražili da se kazne, tražili smo i da se što pre donese mera prestanka zagađenja“, kaže ona.

Krstić kaže da su svesni da to ne može da bude neka čista tehnologija.

„Ali da ne ubija ljude“, kaže on.