Pozitivan pomak ili populizam: Da li će krivično delo za napad na prosvetne radnike smanjiti nasilje u školama?

Predstavnici sindikata obrazovanja imaju suprostavljene stavove o učinku budućeg zakonskog rešenja, pa ga jedni vide kao pozitivan pomak u pravcu smanjenja nasilja u školama, a drugi kao populizam.

– Sigurno da je to pozitivan korak, koji će u nekoj meri uticati na bolje dostojanstvo i uvažavanje nastavnika. U nekoj meri će smanjiti nasilje, a koliki će pomak biti, vreme će pokazati – kaže Srđan Slović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“

Njegov kolega Danilo Gligorić, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, takođe veruje da će najavljeno krivično delo i zaprećene kazne u slučaju napada na zaposlene u prosveti doprineti smanjenju nasilja i agresivnosti u školama, ali, kako kaže, samo pod uslovom da se o svakom detalju zakona dobro informiše javnost – i roditelji i učenici, ali i svi radnici u prosveti Srbije.

Gligorić ukazuje da je rešenje problema nasilja koji dobija oblik društvene epidemije u preventivi.

– Za to je potrebno dosta vremena, strpljenja i praktičnog rada sa učenicima, roditeljima, ali i profesorima u školi. Neophodno je popraviti, ali i uvesti nove „alate“ za rad sa učenicma (vaspitanje i obrazovanje), koji moraju biti prilagođeni i današnjem vremenu i problemima sa kojima se suočavamo. Neophodna je podrška Ministarstva finansija. Bez te podrške sve je „prazna priča“ i „mazanje očiju“ – smatra Gligorić.

S druge strane, predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da najavljene izmene zakona, ako uopšte i dođe do njih, nedvosmisleno ukazuju da sindikati i prosvetna vlast ne razumeju ili ne žele da razumeju suštinu problema nasilja u školama. On smatra da se ovakvim izmenama nasilje neće smanjiti.

– Bitan je i vremenski kontekst u kojem su najavljene izmene jer one populistički deluju kao dobitna kombinacija i za vlast koja je u izbornoj kampanji, ali i za sindikate koji osetno gube članove nastankom novog sindikata koji ima ambiciju da postane rerezentativan. Tako se stvara slika da postojeći reprezentativni sindikati kao nešto rade na rešavanju problema, dok s druge strane prosvetna vlast pokazuje da ima razumevanja za sve ono što se dešava u prosveti. Ipak, kada se objektivno sagleda situacija, jasno je da su fizički nasrtaji na nastavnike do sada pre bili izuzetak nego pravilo, da nastavnici imaju mnogo više problema sa verbalnim napadima, vređanjem od strane roditelja, učenika, neretko i direktora, a ono što dominira u školama je vršnjačko nasilje. Ne vidim kako se ovaj gorući problem rešava najavljenim izmenama – navodi Markov.

Kaže i da mu je teško da zamisli kako će škola koja nije u stanju da sprovede vaspitno-disciplinski postupak do kraja i isključi učenika, biti u stanju da ga pošalje u zatvor.

Dodaje da mu se ovakav potez sindikata i vlasti čini licemernim, jer se nigde ne pominju učenici.

– Kao da je u školama jedino prisutno nasilje nad nastavnicima, a zapravo su đaci češće žrtve – ističe naš sagovornik.

Markov smatra da se problem nasilja može rešavati samo prevencijom i doslednom primenom već postojećih propisa, umesto donošenjem zakona za koje nije siguran da postoje u bilo kojoj evropskoj državi.

– Dobra prilika je da se testira primena postojećih zakona na slučaju Treće i Desete gimnazije, odnosno da se pre donošenja ovako restriktivnih zakona vidi da li je ovde primenjeno sve što postoji u važećem zakonodavstvu. Dakle, da li su učenici koji su učestvovali u tuči suspendovani, da li su pokrenuti vaspitno-disciplinski postupci i da li su im smanjene ocene iz vladanja ili su isključeni iz škole. Jer kao što sam pomenuo, ključni problem je u primeni zakona – kaže Markov.