Krivokapić: Dostupnost naših podataka državnim organima dokaz da nema vladavine prava

On je u serijalu Kvaka 23, novinarki Danici Vučenić rekao da će, po izlasku iz vanrednog stanja, „morati da se prave balansi između različitih interesa, u okviru pravnog sistema“.

Prema objašnjenju Krivokapića, pravni sistem u mnogim stvarima nije dizajniran za ove vanredne okolnosti, pa će sve „morati da se podvede pod dva zakona koja se bave ovakvim situacijama“.

Osvrćući se na zaštitu ličnih podataka građana, on je ukazao da je naša država, „odlukom o vanrednom stanju, otišla korak dalje od ostalih i da su prateći narativi odavali utisak o njenoj svemoći i dopuštenju da radi šta hoće“.

„Moramo, ipak, biti svesni da ni jednog trenutka naša država formalno nije suspendovala pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, uveren je Krivokapić.

Uprkos tome, što je, kako podseća, „predsednik na televiziji pričao da prate ljude koji su došli iz Italije, ne samo preko mobilnih telefona, nego i na neke nove načine“.

Ta izjava, prema tumačenju Krivokapića, „svedoči da je došlo do kršenja zakona, ali to nije moguće dokazati, odnosno ne znamo da li predsednik to priča da bi zaplašio narod ili zato što zapravo takve metode koristi“.

Objašnjavajući aktuelnu situaciju u domenu zaštite podataka o ličnosti, on je konstatovao da se zvanične institucije ponašaju neodgovarajuće.

„Tamo gde je potrebna javnost i transparetnost, i gde su ministri i svi nadležni državni organi dužni da nas informišu pravovremeno i istinito, ne dobijamo čitav niz informacija na vreme i na adekvatan način“, precizirao je Krivokapić.

S druge strane, napomenuo je on, kada je potrebno sačuvati podatke, jer nema javnog interesa da oni budu objavljeni, poput ličnih podataka, „oni odu korak dalje i saopšte ih, prelazeći granicu“.

Kao primer, Krivokapić je pomenuo objavljivanje šifre za informacioni sistem Covid-19, koja je bila javno dostupna osam dana, što je uočila njegova SHARE fondacija.

On je to nazvao „javašlukom“, jer su danima javnosti bile dostupne informacije koje sadrže „lične podatke građana, njihovo zdravstveno stanje, rezultate testiranja, čitav niz zdravstvenih dijagnoza i uspešnost lečenja“.

Na osnovu toga, Krivokapić je ukazao na „trend da država nije sposobna da poštuje sopstvene zakone u ovoj oblasti“.

Državni organi, kako smatra, „nemaju dovoljno kapaciteta i drugih resursa da upravljaju podacima građana na advekatan način, niti kod onih koji raspolažu tim podacima postoje dovoljna svest i znanje“.

Poredeći situaciju u kojoj ministar pre nekoliko godina iznosi podatke iz zdravstvenog kartona građanina, sa onom u kojoj Ministarstvo zdravlja objavljuje podatke iz zdravstvenih kartona preminulih od Covida-19, Krivokapić je rekao da, u pravnom smislu, postoji razlika.

Kao pravnik i docent na Fakultetu organizacionih nauka (FON), on je precizirao da objavljivanje podataka o živom licu znači kršenje niza propisa, uključujući i one iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, i ocenio da za to postoji odgovornost.

„Ona je možda još veća u slučaju ministra, jer je on dužan da te podatke čuva i upravlja sistemom, koji ne dozvoljava bilo kome da pristupi tim podacima“, naglasio je Krivokapić.

Prema njegovom stavu, „situacija je pravno, ali ne i etički, malo drugačija u slučaju preminulih, jer se na njih ne primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali dostojanstvo tih lica i dalje mora biti zaštićeno“.

Tu temu, kako je ocenio, „moramo gledati kroz dve prizme – kroz zaštitu podataka o ličnosti, ali i kroz interes javnosti“.

U svetlu debata o kontroli širenja zaraze preko mobilnih aplikacija, Krivokapić se pozvao na istraživanja SHARE fondacije da su „naši podaci iz elektronskih komunikacija dostupni državnim organima, iako se za pristup zahteva sudska odluka“.

„Policija i službe njima mogu da pristupaju direktno u meri u kojoj žele“, što je pokazatelj da u ovoj oblasti „nema vladavine prava, ali ni poverenja građana u institucije“, predočio je Krivokapić.

On je upozorio da su „prava građana ugrožena mnogo više nego što mislimo“ i ocenio da je naš sistem „zapravo naviknut da određene strukture imaju pristup svim podacima, bez obzira na pravni okvir“.

„Ako naše službe pristupaju meta podacima građana u telefonskim komunikacijama i ako to ostane praksa, mi ćemo imati problem baš u pogledu poglavlja 23“, predvideo je Krivokapić, povodom evropskih integracija Srbije.

Kada je reč o aplikacijama za praćenje kretanja i kontakata građana radi sprečavanja širenja zaraze, on podseća da je Evropski odbor za zaštitu podataka već dao smernice kako da se to reguliše. Te smernice, istakao je Krivokapić, „drastično su drugačije od nekog kineskog ili istočnjačkog pristupa, jer se privatnost u Evropskoj uniji (EU) tumači kao vrednost“.

Posebno je naglasio da je u EU sve zasnovano na dobrovoljnosti, tačnije na saglasnosti samih građana, pri čemu je u tome ključna reč „poverenje u institucije“.

„Kada je reč o digitalnom okruženju, on je konstatovao da „mi tu hodimo kroz prostore koje nikada nećemo moći fizički da opipamo, u kojima ne znamo da li postoje rupe u zidovima“.

„Kompjuterski kod je jako teško proveriti i zato je otvorenost kompjuterskog koda značajna u proceni da li je neko rešenje prilagođeno za masovnu upotrebu“, zaključio je Krivokapić.