Kriza je naš jedini kontinuitet

Četvrtak, 16. jun

Zanimljiv i iskren razgovor u Grupaciji izdavača, knjižara i distributera knjiga u Privrednoj komori Srbije. Ovo je već četvrti takav razgovor u Grupaciji. Koliko god bili različiti programi kojima se bavimo, nalazimo se u istom čamcu i prirodno je da se oko nekih profesionalnih pitanja razumemo. Najviše razgovaramo o problemu piraterije.

Polovinom septembra Grupacija izdavača, knjižara i distributera knjiga organizuje veliku konferenciju o pirateriji. Ta tema mora biti mnogo više prisutna u javnosti. Jednima će to pomoći da razumeju važnost autorskih prava. Drugi će shvatiti da autorska prava imaju cenu.

Potom susret i razgovor s kanadskim piscem Dejvidom Homelom. Zanimljiv čovek i veliki putnik. Napisao je niz romana za odrasle, čak i vrlo zapažene memoare, ali smo se u Arhipelagu odlučili da najpre objavimo seriju njegovih romana za decu i mlade o avanturističkim putovanjima dvojice dečaka sa svojim roditeljima. U Malom Arhipelagu objavili smo već četiri romana, od kojih je najnoviji Porodična putovanja, dok sledi roman Putovanje na Kubu. Homel te romane piše zajedno sa svojom suprugom Mari-Luiz Gej, vrhunskom ilustratorkom.

„Počeli smo da pišemo romane za decu i mlade jer smo bili tužni kad su naša deca otišla svojim putem. Trebalo nam je vremena da se naviknemo, a ove knjige su nam pomogle“, kaže Homel.

Da, brzo dođe taj trenutak. Nije mi to ranije tako intenzivno padalo na pamet.

Petak, 17. jun

Razgovor sa Sonjom Ćirić za portal Vremena povodom 15 godina Arhipelaga, Beogradskog festivala evropske književnosti i izazova izdavaštva u okolnostima novih i podgrejanih kriza. Povodom godišnjica bi trebalo govoriti svečano, ali mislim da za to nije ni trenutak, niti je to u sadašnjim okolnostima najsrećniji ton.

Umesto toga, kažem da je kriza naš jedini kontinuitet. Naziremo krize koje se nalaze pred nama, a svako od nas bi početak tog kontinuiteta krize, u zavisnosti od ličnog iskustva i pogleda na svet, mogao da povlači u neku prošlost.

Neko bi stigao do svetske ekonomske krize, neko bi se zadržao na populizmu kao „bauku koji kruži Evropom“, neko bi se vezao za tranziciju, neko za političke kontroverze i represivnu stvarnost Titove Jugoslavije, neko bi išao i dalje.

Ali svuda se nalazi neka kriza zbog koje društvo ne uspeva da se oblikuje kao koliko-toliko celovita zajednica i da osmisli dugoročnije planove i stabilnija iskustva.

Subota, 18. jun

Čitam, još jednom, rukopis moje nove knjige eseja Biografije i ožiljci, koja će biti objavljena na jesen u Književnoj opštini Vršac (KOV). Knjiga ima tri glavna junaka, Kiša, Pekića i Tišmu.

Eseji u ovoj knjizi nastajali su dugo. Prvi od njih napisan je pre bombardovanja Srbije 1999. Poslednji među njima napisani su u vreme oblikovanja novog Hladnog rata. Istorija je prepuna ratova. Kiš, Pekić i Tišma pisali su o nekim od tih ratova.

Njihovo razumevanje istorije nije smanjilo udeo ljudskog nasilja u istoriji i stvarnosti, ali je svakako učinilo da se istorija dublje spozna i da se lakše podnese kada postane svakodnevica. Čitajući Kiša, Pekića i Tišmu, ja sam učio, uživao i menjao se. Ništa više i ništa bolje od književnosti se ne može dobiti. Ništa manje od književnosti ne treba ni zahtevati.

foto Stanislav Milojkovic

foto Stanislav Milojkovic

Nedelja, 19. jun

Sve ima svoj kraj, osim izbora u Srbiji. Već je odavno načet treći mesec otkako su održani izbori, a još nema ni Skupštine, ni Vlade. Nisu poznati još ni konačni rezultati izbora.

Ta okolnost je sama po sebi dovoljna kompromitacija izbornog procesa, a istovremeno je jasna poruka društvu da izbori nisu važni i da se odluke ne donose u institucijama. Duboka kriza, kako u zemlji, tako i u njenom bližem i daljem okruženju, dobija posebnu notu zbog prirode lične vlasti.

Kratak pregled srpske demokratije mogao bi u ovom trenutku da izgleda ovako: Imamo izbore, ali nisu pošteni. Održavamo izbore, više kao jedan običaj, ali ne znamo konačne rezultate. Imamo Skupštinu, ali nije konstituisana. Imamo Vladu, ali u tehničkom mandatu. Nova vlada je u neizvesnoj budućnosti. I imamo predsednika koji odlučuje o svemu.

Ponedeljak, 20. jun

Najpre redovni nedeljni radni sastanak u Arhipelagu. Pravimo dogovore za nedelju punu rokova i obaveza, sastanaka i susreta. Tokom nedelje stižu nove knjige iz štampe, a najpre stiže Beogradski festival evropske književnosti. Prolazimo kroz organizacione elemente Festivala, izgleda da je sve na svom mestu.

Razgovaram s Bratislavom Nikolićem za novine Nova i portal Nova.rs povodom 15 godina Arhipelaga i programa Beogradskog festivala evropske književnosti. Na pitanje da li je vredelo, odgovaram da sam zadovoljan knjigama koje je Arhipelag objavio i da mi je dragocena i u izdavačkom i u ljudskom smislu saradnja sa autorima Arhipelaga.

Najvažnija podrška stigla je od čitalaca i na nju sam najviše ponosan. Arhipelag će svakako nastaviti da zastupa koncept vrhunske književnosti i kritičke i teorijske literature, kao i programskog i autorskog izdavaštva.

Utorak, 21. jun

Susret s Mihajlom Pantićem. Upravo je stigla iz štampe njegova nova knjiga priča Nijedna od sedam. Nova knjiga je uvek uzbudljiv trenutak, a ova će biti, verujem, posebno zanimljiva čitateljkama i čitaocima Pantićevih novobeogradskih priča i priča o ljubavi.

Mada smeštena u prepoznatljivu svakodnevicu, knjiga ima značajan prostorni i vremenski raspon. U prostornom smislu to je krug od svakodnevice novobeogradskih blokova do trenutka kad se junaci, zgađeni svetom i očajni zbog njega, spuštaju u podzemlje, među nišče i marginalce.

Ali je to i prostor iz koga junaci odlaze, u Nemačku ili u Barselonu, ili još mnogo dalje iz Beograda iz koga su potekli. Odatle se neki od njih vraćaju, i dalje u nesporazumu sa svetom, ili ostaju po svaku cenu, ne razrešavajući nezadovoljstva i muke koje su poneli sa sobom.

U vremenskom smislu, to je svakodnevica koja ima istoriju, a na to posebno podseća završna priča Pre vremena čuda, veliki omaž Borislavu Pekiću i njegovoj književnosti.

Priče u prvom delu knjige su najviše novobeogradske i istovremeno priče o ljubavi. Pantićeve priče polaze od ideje da na svetu postoji sedam vrsta ljubavi iz kojih se izvodi svaka pojedinačna ljubav: ljubav sa preprekama, ljubav na prvi pogled, ljubav po svaku cenu, ljubav iz preobražene antipatije ili prijateljstva, fatalna ljubav, zabranjena ljubav, ljubav iz slučajnog susreta. U Pantićevim pričama u ovoj knjizi najčešće je, međutim, reč o nedogođenoj, neostvarenoj i nemogućoj ili barem odloženoj ljubavi.

Sreda, 22. jun

Mnogo ljudi, među njima i neki koje nisam baš dugo video, dobra atmosfera, zanimljivi sadržaji – tako je počeo 11. Beogradski festival evropske književnosti. LJudima su, posle duge pauze, potrebni događaji i potrebni su im razgovori. Više se gotovo nigde ne razgovara. Od samog početka hteo sam da Festival bude platforma za razgovore u kojima nije nužno da se ljudi slažu. Ali jeste potrebno da razgovaraju.

Festival je počeo panelom Kultura u doba straha. Strahova ima mnogo, nije ih moguće ni nabrojati, ali je pravo pitanje da li kultura može biti ona spasonosna luka u dobra straha i način da strahove savladamo i prevaziđemo. Ili suviše strahova, političke korektnosti i društvene poželjnosti ima i u samoj kulturi? To je okvir u kome sam sa zadovoljstvom razgovarao s Minjom Bogavac, Marijom Nenezić i Blagojem Pantelićem.

Potom je na sceni Festivala pisac Dževad Karahasan, kome je Bulevar Books upravo objavio roman Uvod u lebdenje. Karahasan je zanimljiv sagovornik i kad priča o svom romanu i kad govori o kulturi i strahovima u savremenom kontekstu. Kasno uveče stiže poruka od jednog od posetilaca Festivala: „Veče o strahu bilo je ohrabrujuće!“

Četvrtak, 23. jun

Dobri odjeci Festivala se nastavljaju. Stiže Jani Virk, retko drag čovek i odličan pisac. NJegov roman LJubav u vazduhu je od pre nekoliko meseci pred našim čitaocima. Knjige i događaji su pred nama.

Autor je pisac i osnivač i glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag