Deset zemalja koje su u EU ušle 1. maja 2004. sada pokušavaju da pronađu razlog za slavlje povodom godišnjice članstva, usred globalne ekonomske krize koja je prekinula ekonomski rast, piše AFP. Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija u centralnoj Evropi i baltičke zemlje Estonija, Letonija i Litvanija, zatim Kipar i Malta na Sredozemlju mogle su se pohvaliti ekonomskim napretkom do izbijanja krize.
„Nova Evropa“ postigla je za posljednjih pet godina rast cijena nekretnina i priliv kapitala i tehnologije koji su znatno smanjili broj nezaposlenih i povećali plate. Stari automobili „škoda“, „trabant“ i „lada“, koji su dominirali putevima istočne Evrope, zamijenjeni su luksuznim zapadnim i japanskim vozilima, koji su plaćeni platama koje su porasle za 35 odsto u Češkoj i Mađarskoj, 50 odsto u Poljskoj, Letoniji i Litvaniji. Uz pomoćfondova EU putevi su značajno popravljeni u ovim zemljama.
Nekada poznata po visokoj stopi nezaposlenost, istočna Evropa od ulaska u EU bilježila je veoma nisku stopu. U Poljskoj stopa nezaposlenosti pala je sa 19 odsto na 9,5 odsto, u Litvaniji sa 11,4 na 4,7 odsto. U Češkoj je sa deset odsto stopa pala na 7,7 odsto, dok je u Mađarskoj, nekada najboljoj zemlji u EU zbog brze transformacije političkog i ekonomskog sistema, stopa nezaposlenosti porasla sa 5,8 odsto 2004. godine na osam odsto 2008, jer vlade nisu uspjele da uvedu neophodne mjere protiv krize.
Zbog činjenice da su ovo relativno male, otvorene i ranjive ekonomije, zavisne od zapadnih tržišta novopridošlice u EU primile su najteži udarac krize. Stopa nezaposlenosti porasla je na gotovo šest odsto u Litvaniji, više od devet odsto u Mađarskoj i 11 odsto u Poljskoj. Tržište nekretnina bilježilo je uspjehe u Mađarskoj, Poljskoj i baltičkim zemljama usljed dolaska evra i švajcarskog franka.
Međutim, nakon „odlaska“ kapitala radi nalaženja sigurnijih investicija 2008. godine, valute kao što su poljska zlota ili mađarska forinta pale su 30 odsto u odnosu na evro. Kao rezultat toga mjesečne otplate za kreditne kartice i stambene zajmove u stranim valutama sada predstavljaju veliki pritisak na kućni budžet. Različit tempo razvoja novopridošlica očigledan je u brzini po kojoj je u tim zemljama usvojen evro. Slovenija je uvela evro 2007. godine, uslijedile su Kipar i Malta 2008. i Slovačka 2009, ali ostali zaostaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
