Kriza medija, kriza društva

Ocenjujući da je naslov tribine pogrešan jer je autocenzura u domaćim medijima izrazito vidljiva, glavni urednik nedeljnika „Vreme“ Dragoljub Žarković je posebnu pažnju posvetio nedavnom saopštenju Srpske napredne stranke (SNS) u kojem je Radio-televizija Srbije (RTS) prozvana kao „svakodnevni poligon za prljave napade“ na predsednika SNS-a i premijera Srbije Aleksandra Vučića.

„Ovim saopštenjem SNS-a odapeta je strela. Stranka se oglasila bez ikakvih argumenata, ne precizirajući na koju emisiju ili programski segment misli i očekujući od novinara i urednika da sami prepoznaju šta to nije dobro“, rekao je Žarković.

Novinarka RTS-a Olivera Kovačević ocenila je da je tim saopštenjem SNS izazvala pojavu koje nije bilo čak ni tokom devedesetih, a to je da se novinar više ne oseća odgovornim samo za ono što sam napiše ili izgovori, nego i za izjave svojih sagovornika. Pozivajući se na lično novinarsko iskustvo i rad u nekoliko televizijskih kuća, Olivera Kovačević je ukazala na jedan od ključnih problema s kojima se suočavaju novinari, a to je odsustvo svesti ljudi zaposlenih u javnim institucijama da su javnosti dužni da daju neophodne informacije o određenim problemima u društvu. Direktor Novinske agencije Beta Radomir Diklić naglasio je da je kriza u medijima odraz opšte krize u društvu, odnosno potpunog odsustva sistema vrednosti.

Doza autocenzure

Učesnici tribine složili su se ipak da je određena doza autocenzure u novinarstvu neophodna kako bi se zaštitili ljudsko dostojanstvo i pravo na privatnost. „Odgovornog novinarstva nema bez jednog stepena autocenzure, što podrazumeva da su novinari obrazovani i moralni. Bojim se da ni obrazovanja ni morala nema dovoljno u današnjim medijima“, upozorio je Dragoljub Žarković.