Kriza na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju traje više od 15 meseci

Šestomesečni mandat aktuelnog v.d. direktora ističe 22. jula i do tada bi trebalo da bude raspisan konkurs i izabran novi direktor.

Zaposleni u Institutu veruju da taj scenario nije realan i da će ministar prosvete i nauke iskoristiti zakonsku mogućnost da sam imenuje direktora Instituta na četiri godine, što bi moglo da ugrozi funkcionisanje i naučni renome ove ustanove, koja se već 40 godina smatra sedištem slobodne misli.

Istraživači veruju da su zbog svog kritičkog pristupa prema vlastima više od godinu dana na udaru pojedinih struktura u državi „koje su im nametnule kompromitovanog predsednika Upravnog odbora i nekompetentnog vršioca dužnosti direktora“.

Problemi i Institutu su počeli u februaru 2019. godine kada je Vlada Srbije narušila praksu konsultovanja Naučnog veća prilikom postavljanja članova Upravnog odbora i kasnije na isti način postavila v.d. direktora Instituta, objašnjava za Danas Gazela Pudar Draško, predsednica Naučnog veća.

Ona kaže da je za zaposlene u Institutu posebno sporno postavljanje Zorana Avramovića za predsednika UO zbog njegovih antievropskih stavova i promocije Šešelja i njegove Velike Srbije, s obzirom na činjenicu da Institut u svom radu upravo izražava demokratske evropske vrednosti, a protiv ekstremizma i ksenofobije.

– Kolektivu IFDT je neshvatljivo postavljanje na čelo UO osobe koji ima izrazito negativan i neprijateljski stav prema Institutu i njegovim istraživačima, smatra ih „rodomrscima“ i preti im tužbama zbog javnih nastupa. Uporno se trudi da prikaže da smo razjedinjeni, da je u pitanju mala ekstremna grupa koja nastupa pobunjenički prema državi, što je apsolutno netačno. Pri tome, dovodi u pitanje osnovni postulat akademske autonomije, pogrdno ga nazivajući samoupravljanjem – kaže Pudar Draško.

Ona podseća da su se istraživači još zimus obraćali premijerki Ani Brnabić, koja im je obećala da će problem sa spornim UO biti rešen, ali se do danas ništa nije promenilo.

Isto je bilo i posle razgovora sa državnim sekretarom zaduženim za nauku profesorom Vladimirom Popovićem koji je, kako ističu, jasno iskazao stav da država ima neosporiv mandat da po svom nahođenju upravlja delovanjem naučnih instituta koji se finansiraju iz budžeta.

S druge strane, Popović kaže da su on i pomoćnici ministra tokom tročasovnog sastanka pokušali da odgovore na pitanja zaposlenih i iznesu argumentaciju za svoje stavove.

Upravni odbor IFDT ima sedam članova, od kojih četiri imenuje Vlada, a tri su iz reda Naučnog veća Instituta.

Konstitutivna sednica UO nikada nije održana, iako je, kako tvrde zaposleni, to moglo da bude urađeno jer članovi koje je imenovala Vlada imaju većinu i po poslovniku predsednik saziva sednice.

S druge strane, predsednik UO Zoran Avramović za to je okrivio bivšeg direktora Instituta Petra Bojanića, tvrdeći da je on sprečavao konstituisanje UO.

Problemi se umnožavaju sa istekom Bojanićevog mandata. Vlada Srbije je 17. januara ove godine zamenila tri člana upravnog odbora, ali je Zoran Avramović, na iznenađenje kolektiva, ostao predsednik.

Četiri dana nakon toga je imenovan v.d. direktora koji nije iz redova zaposlenih. Istraživači tvrde da je ovim prekršen zakon, koji predviđa da se UO raspušta i imenuje novi samo ako propadne konkurs za izbor direktora, a konkurs nikad nije bio raspisan.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke Vladimir Popović, međutim, kaže da zakon nije predvideo situaciju koja se desila, a to je da tadašnji direktor i deo zaposlenih odbiju upravni odbor predložen od strane osnivača.

– Bez obzira na to, Ministarstvo je pokazalo strpljenje i dozvolilo da direktoru istekne mandat. Deo zaposlenih meša anarhiju i autonomiju naučnog rada, i to je problem – smatra Popović.

Istraživači imaju primedbu i zbog činjenice da je za v.d. direktora imenovana osoba koja nema nikakvo iskustvo u upravljanju naučnom ustanovom.

Popović potvrđuje da v.d. direktor dr Veselin Mitrović nije bio zaposlen u Institutu, ali podseća da je Zakonom o nauci i istraživanjima, kao i prethodnim zakonskim rešenjima, definisano da se direktor imenuje na osnovu javnog konkursa.

– Za direktora naučnog instituta može biti imenovano lice u naučnom ili nastavnom zvanju, što kolega apsolutno ispunjava. Inače, dr Mitrović je bio zaposlen na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u zvanju viši naučni saradnik. Dodatno, institucija javnog konkursa bi bila potpuno obesmišljena ukoliko bi se direktor birao isključivo iz reda zaposlenih, posebno u slučajevima kao što je IFDT, iz koga je poslednjih godina otišlo više od 10 istraživača u naučnim zvanjima, od koji su neki dobili i otkaz. Institut trenutno ima samo dva istraživača u najvišem zvanju, od kojih je jedan bivši direktor. Kolege iz instituta su i same konstatovale da oni „kolektivno odlučuju o tome ko može da radi u institutu, a ko ne, odnosno ko se uklapa u njihovu misiju.“ To je potpuno neprihvatljivo za institut čiji je osnivač država – smatra Popović.

Istraživači ističu da su njihovi zahtevi jednostavni i svode se na imenovanje Upravnog odbora uz uvažavanje stavova Naučnog veća i transparentan i fer konkurs za direktora, kako i predviđa Zakon o nauci i istraživanjima. Ukazuju da predstavnici najvišeg tela Instituta moraju biti u skladu sa međunarodnim renomeom, naučnim rezultatima i istraživačkim programom Instituta.

Na pitanje da li zaista veruju da će vlast odreći prava koje ima po zakonu da u UO imenuje „svoje“ ljude, Pudar Draško kaže da su toga svesni i da se upravo oko toga vodi borba. Znali su i da će, kada izađu u javnost, to biti „put bez povratka“.

– Smatramo da je za Vladu i Ministarstvo oportuno da prekinu praksu ignorisanja dijaloga, jer ćemo u suprotnom i dalje alarmirati javnost. Ne postoji rešenje koje ne uvažava ono iza čega stoji ceo kolektiv. Naši istraživači imaju jake međunarodne kontakte. Vodeći svetski intelektualci su stali iza nas. Naš institut je započeo svoj rad sa grupom Praksisovaca koji su bili izbačeni sa univerziteta zbog kritičke misli. Mi negujemo tradiciju dugu 40 godina kao mesto kritičke i pluralne misli, ovde su radili Zaga Golubović, Miladin Životić, Ljuba Tadić, Mihailo Marković, ali i Đinđić, Mićunović i Koštunica. Sve su to bili i politički veoma angažovani akteri na različitim stranama. Možda postoji strah da će odavde izaći i neki novi politički akteri, ali mi zaista nemamo političke ambicije. Imamo velike ambicije u domenu nauke i teorije – kaže Pudar Draško.

S druge strane, Vladimir Popović ističe da je „potpuno jasno da aktivnosti nezadovoljne grupe istraživača imaju širi kontekst, uzimajući u obzir aktuelni politički trenutak“. Tome, kako kaže, u prilog govori i činjenica da su pomenuti istraživači ušli u medijsku ofanzivu odmah po ukidanju vanrednog stanja.

– Njihovo ukazivanje na probleme je skoro uvek bilo u formi ultimativnih zahteva, u kojima su čak Vladi i Ministarstvu propisivali i rokove za izvršenje. Neverovatno je da o istoriji Instituta pišu istraživači koji su u njemu zaposleni godinu dana, a da se u medijima oglašavaju kolege koje rade u IFDT od decembra prošle godine – smatra državni sekretar.

On napominje da od 59 instituta u našem sistemu, v.d. direktora postoje samo u tri instituta, od kojih je u jednom konkurs u toku. Napominje da „svakako nije namera Ministarstva prosvete i nauke da imenuje v.d. direktore u institutima“.

– Ministar i Ministarstvo nemaju „svog“ kandidata za direktora. Naš kandidat je svako ko na dobar način upravlja radom i razvojem instituta. IFDT je jedini institut koji je odbio upravni odbor, čak i pre nego što je uopšte konstituisan. Radićemo na tome da konstituišemo upravni odbor, u postojećem ili donekle izmenjenom sastavu. Jedini cilj Ministarstva je stabilizacija stanja u Institutu i raspisivanje javnog konkursa na kome bi bio izabran direktor. Drugi cilj nemamo – poručuje državni sekretar Popović.

Podrška građanskim protestima

– Nama je premijerka na sastanku zamerila što smo podržali građanske proteste, ali to nije bila podrška nijednoj političkoj opciji, već podrška većem angažmanu građana u kreiranju sopstvene sudbine i države. Bavimo se teorijom društvene angažovanosti i prirodno je da govorimo o nedostatku angažmana građana i njihovom nepoverenju. Smatramo da bilo koji političar koji drži do demokratskog ustrojstva mora da podrži našu borbu, ali mi odbijamo da budemo sredstvo u lokalnim političkim borbama. Svojim projektima smo okrenuti ka svetu, EU, saradnji u regionu. Stojimo iza agende koja podrazumeva saradnju, mir, solidarnost, što je sve suprotno od onoga iza čega stoji deo političke elite kojoj mi smetamo – ističe Gazela Pudar Draško.