Foto: FoNet/ Aleksandar BardaKada su lekari tokom leta odgovarali na pitanje šta nas čeka tokom jeseni, većina njih je govorila da ćemo sigurno imati novi talas, ali da broj zaraženih neće dostići „rekord“ iz prethodnog talasa, procenjujući da broj inficiranih ne bi trebalo da prelazi 4.000.
Očekivanja se nisu ispunila. Broj novozaraženih u utorak je premašio i prethodnu najveću cifru iz decembra, koja se tada „magično“ zaustavila na cifri 7999.
Srbija trenutno ima najveći broj zaraženih na svetu posmatrano na 100.000 stanovnika u poslednjih nedelju dana, kada se uzmu u obzir države sa preko pola miliona stanovnika.
Srbija je i zemlja sa jednim od najvećih udela pozitivnih među svim testiranima. Za to vreme republički krizni štab ali i lokalni štabovi nedeljama unazad ne donose nijednu novu meru.
Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da on nije očekivao ovoliki broj obolelih, ali da kada se pogleda unazad drugačije nije moglo.
– Vakcinacija je od juna stala tako da se jedva pomera za jedan odsto, a na drugoj strani nikakvih mera nema. Istovremeno, najveći broj građana primio je Sinofarm vakcinu, koja kod jednog broja najstarijih nije dovela do stvaranja antitela, a kod ostalih je njen efekat zaštite dosad istekao. I druge vakcine, uključujući i Fajzer, sa protokom vremena pružaju manju zaštitu, i sada je već svima jasno da je treća doza neophodna. Kao što sam već jednom rekao, narod je prvo digao ruke od Kriznog štaba, a onda je i Krizni štab digao ruke od naroda. Kao da su u štrajku. Malo ko je očekivao da će ovoliki porast zaraženih biti praćen i odsustvom svih mera. Žanjemo ono šta smo posejali, navodi Radovanović.
Šta smo posejali može se dugo nabrajati, ali dovoljno je podsetiti da smo poslednjih nedelja imali sportske događaje sa hiljadama navijača, da su bile organizovane državne masovne proslave, da nijednog trenutka nisu zabranjena porodična slavlja i slična okupljanja, da su ugostitelji radili bez ikakvih ograničenja. Za to vreme javnost je skoro svakodnevno bila obaveštavana da odluka o kovid propusnicama, „samo što nije doneta“, a Krizni štab „samo što se nije sastao“.
Poslednja sednica Kriznog štaba bila je 11. septembra, kada je rečeno da se razmišlja o uvođenju propusnica, dve nedelje kasnije one još uvek nisu uvedene, a epidemiolog Predrag Kon kaže da ne zna zašto je to tako, i da izgleda da „postoji neka opstrukcija oko kovid propusnica.“
Ako postoje opstrukcije u radu Kriznog štaba koji ne može da se sastane danima unazad, šta se dešava onda sa gradskim i opštinskim kriznim štabovima, odnosno zašto skoro nijedan ne reaguje.
Sofija Mandić, pravnica Centra za pravosudna istraživanja, objašnjava da lokalni krizni štabovi mogu samostalno da deluju na osnovu Zakona o upravljanju vanrednim situacijama. Kako navodi, zakon omogućava proglašenje vanredne situacije i u tim uslovima lokalni štabovi mogu donositi odgovarajuće mere.
– Epidemija jeste jedna od situacija koju ovaj zakon predviđa. U slučaju epidemije, gradski štabovi ne samo da nemaju prepreku, već imaju i obavezu da proglase vanrednu situaciju. Na osnovu proglašene vanredne situacije oni imaju odrešene ruke da dalje modeliraju mere, navodi Mandić. Činjenicu da nije izabrano ovakvo zakonsko rešenje ona objašnjava „sistemskim odricanjem od odgovornosti“.
– Ne postoji nikakva pravna prepreka za postupanje gradskih štabova za vanredne situacije, pitanje je samo da li oni žele da to rade, kaže Mandić.
Međutim, predstavnici lokalnih kriznih štabova drugačije objašnjavaju svoju ulogu. Tako dr Gordana Damnjanović, član kragujevačkog Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i članica Gradskog štaba za vanredne situacije, kaže za Danas da „lokalni štabovi za vanredne situacije nikada ne rade ništa bez koordinacije sa republičkim kriznim štabom“, kao i da „Kragujevac sam ne može da uvede vanrednu situaciju“.
– Republički krizni štab je najavio, uskoro sednicu na kojoj će biti dogovora o novim protivepidemijskim merama. Uvek se sačekaju odluke republičkog štaba pa se onda one implementiraju na lokalu. Mi, sami na lokalu, pa i u Kragujevcu, nikada ne delujemo bez odluka republičkog kriznog štaba i preporuka koje su sa nacionalnog nivoa, kaže dr Damnjanović.
Komentarišući postupanje lokalnih kriznih štabova epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže da je na jednoj strani tačno da lokalni krizni štabovi moraju svoj rad koordinisati sa Institutom Batut i sa Ministarstvom zdravlja, te da u tom pogledu ne mogu potpuno samostalno istupati. Ipak, dodaje da u Srbiji postoji centralizam u kome o svemu „samo jedan čovek odlučuje“.
– Svako pokazivanje lične inicijative, podizanje glave može biti kažnjeno i niko se ne usuđuje da to uradi, kaže Radovanović.
I dok niko ne pokazuje inicijativu od nadležnih svakodnevno više od 40 građana gubi život, a bolnica za bolnicom prelazi u kovid režim, dok je u njima sve manje mesta.
Nezakoniti uljez
Pravnica Sofija Mandić podseća da je republički krizni štab van zakona preuzeo na sebe ulogu tela koje odlučuje o merama za sprečavanje širenja virusa, odnosno da po zakonu taj posao treba da rade ministar zdravlja, Institut za javno zdravlje i republička komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.
„Od početka pandemije govorimo o tome da je Krizni štab jedan uljez čije postojanje zakon i nije predviđao do prošle godine. Lokalni štabovi za vanredne situacije potpuno neosnovano posmatraju republički štab kao neko referentno telo, a sami mogu da postupaju u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama“, navodi Mandić.
Užice već 15 dana čeka saglasnost
Jedan od gradskih štabova koji je pokušao da uvede dodatne mere, ali bez proglašenja vanredne situacije, jeste štab iz Užica koji je još pre 15 dana zatražio je od republičkog kriznog štaba, instituta Batut i Ministarstva zdravlja saglasnost da se u u tom gradu uvedu dodatne protivepidemijske mere, međutim odgovora još nema.
Gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević objašnjava da dodatne mere jesu potrebne, i da se one pre svega odnose na zabranu puštanja muzike i njeno izvođenje uživo od 23 časa do šest sati ujutro, kao i zabranu rada svih objekata u kojima se organizuju javna i privatna okupljanja posle 21 sat.
– Mi nismo tražili da proglasimo vanrednu situaciju, već da uvedemo dodatne mere, zbog trenutne situacije u gradu. Da je u Užicu proglašena vanredna situacija, mogli bismo da sprovedemo sve mere koje se podrazumevaju u takvoj situaciji. Pošto to nismo uradili, morali smo da tražimo saglasnost za uvođenje dodatnih mera, jer one nisu navedene u okviru državnih mera, rekla je za Danas dr Raković Radivojević. U gradskom štabu prethodno su rekli za Danas da vanredna situacija nije proglašena u Užicu, gde je juče među 814 pregledanih bilo 288 inficiranih, zato „što se još uvek nisu stekli uslovi za to“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
