Krnjača – novo prestoničko naselje, moderno i napredno

Ipak, Pravda objavljuje i zanimljivu reportažu sa puta od Pančeva do Beograda i nazad. Naslov je bio „Tamo gde su, do skora, samo žabe kreketale, podiže se novo prestoničko naselje, moderno i napredno“, a reč je zapravo oživljavanju Krnjače u Pančevačkom Ritu.

„Odjednom se primećuje grandiozna silueta velikog Dunavskog mosta, Na podnožju mosta i s jedne i s druge strane vidik je načičkan kućama, među kojima vidimo i kuće na sprat. To je pančevačko ritsko naselje zvano „Krnjača“. Malo ima Beograđana i Pančevaca koji znaju da se ovo mesto, koje niče amerikanskom brzinom, zvalo i onda Krnjača kada su još nepregledni talasi i žuta prljava struja Dunava carevali njime, da posle velikih poplava ostave leglo komaraca i baruština“, piše u tekstu od pre 80 godina.

Novinar piše da „današnji“ stanovnici Krnjače radoznalo posmatraju svakog novodošlog putnika, te da ih pitaju odakle su.

„Ulazimo u kavanu, u kojoj je raspoloženje odlično, pored hladnog pića, dobrih mezeluka i vesele tamburaške pesme. Približuje nam se kelner, uslužno nas pozdravlja i začas donosi poručeno piće. Malo zatim, upoznajemo se sa dva gospodina koji nam se pretstavljaju i interesuju se čega radi smo došli. „Ako želite da kupite neko imanje, gospodo, stojimo vam na raspoloženju“, piše novinar Pravde.

Marko Martinović i Salko Lemo, koji se bave kupoprodajom imanja u Pančevačkom Ritu već nekoliko godina, vrlo rado obaveštavaju o sadašnjim prilikama u njemu. Kako se dodaje, uveravaju ih sa pravim oduševljenjem da će biti od vrednosti da i samo jedno kraće vreme da posvete razgledanju onoga što Krnjača već sada pruža.

U povratku iz Beograda ka Pančevu novinar ovog lista primećuje:

„Prelazimo za čas Dunavski most i evo nas opet u Ritu. Krnjača, najmlađe čedo prestonice, duboko spava. Spava
snom odojčeta i sanja o svojoj velikoj budućnosti: o fabričnim dimnjacima, o velikoj sreći i blagostanju koje joj je namenjeno“, navodi se na kraju teksta.

Istog dana još jedan zanimljiv tekst u Pravdi – „Da li je Jelisaveta od Engleske bila muškarac – Senzacionalno otkriće jednog engleskog istoričara“.

„U petnaestom veku Engleska je počela da zauzima mesto velike sile. Španska mornarica bila je zemlja sjedinjena,
a temelji kolonijalnih vlasti čvrsto zasnovani. Kao ličnost, koja je udarila temelj tome gospodstvu, istorija pominje kraljicu Jelisavetu, ćerku Henrika Osmog i Ane Bolen. Da li je ona to uistini bila? Kenet Miliken izneo je nekoliko istoriskih činjenica i indicija da dokaže da je prava Jelisaveta umrla kao dete, a na njeno mesto je stupio jedan muškarac na engleski presto“, navodi se na početku ovog teksta.

Istoričar tvrdi da je Jelisaveta umrla još sa deset godina od kuge, ali pošto je njen otac tog dana trebalo da dođe u posetu na putu u lov on njega je sakrivena istina. U strahu tražili su neku desetogodišnju devojčicu da je stave na mesto princeze. Pošto nisu našli devojčicu, kupili su nekog dečaka bez roditelja, navukli mu princezine haljine i naučili ga kako da se ponaša kad dođe kralj. Hen rik se i onako nije mnogo bri nuo za dete, jer je došao samo zbog lova, navodi se.

Miliken daje i druge dokaze. Grafolozi su izjavili da pismo princeze Jelisavete od jula 1544. godine pokazuje druge karakterne znake od pisma iz februara 1543. godine.

„Kad je Jelisaveta 1558. godine sela na presto, dvor je upoznao neobičnu kraljicu. Ona je žvakala duvan i jašila kao muškarac. Imala je tako jaku bradu da se ovaskog dana brijala. Bila je nagla i tako jaka da je često jednim udarcem oborila na tle nesimpatične dvorane. Njen glas je bio dubok i oštar. Ostala je neudata. Kad je ostarila dobila je ćelu, što je kod žena veoma retko“, isticao je istoričar.

Pravda piše i o dalmatinskom primorju i objavljuje naslov da se „na mekom usijanom pesku bačvica i firula u Splitu odmaraju golišava tela lepih Bečlika i Amerikanki“, kao i da je „Makarska jedna od najprijatnijih ali i najjevtinijih plaža na Primorju“.

Na naslovnoj novina ipak našla se sahrana rumunske kraljice Marije koja je „sahranjena na veličanstven način“. Nj. V. Kraljica Marija, Nj. Kr. Bis. Knez Namesnik Pavle i Kneginja Olga učestvovali su na pogrebu, izvestila je Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

I Vreme opširno piše o svečanoj sahrani rumunske kraljice Marije. Navodi se da je tokom povorke bilo milion poklonika u Bukureštu, a da su sve zgrade u centru grada bile prekrivene crnim zastavama i draperijama tamno ljubičaste boje.

Povorka je trajala dva časa, a u vazduhu je kružilo čak 50 aviona.

Sahranjena je kraj svog supruga Kralja Ferdinanda. Pomeni kraljici održani su i širom Jugoslavije, a u Beograd je pomen bio u Sabornoj crkvi.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.