Ustavni sud usvojio je krajem 2019. godine ustavnu žalbu Dobrile Petrović i utvrdio da joj je, prinudnim iseljenjem iz stana u Njegoševoj ulici u oktobru 2017. godine, povređeno pravo na poštovanje doma, navodi se u saopštenju Združene akcije Krov nad glavom.
To pravo joj je, kako su rekli, garantovano članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda.
„Uprkos odluci Ustavnog suda, kao najviše pravne instance, kojom odluka Apelacionog suda po kojoj je porodica Petrović iseljenja gubi pravosnažnost, izvršiteljska kancelarija Mirjane Dimitrijević nastavlja da Dobrili Petrović sa računa oduzima dve trećine penzije na ime troškova izvršenja. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će i ko će vratiti već oduzeta sredstva Dobrili Petrović, budući da je otpao pravni osnov po kom se naplaćuju potraživanje nastala tokom postupka i troškovi izvršenja“, ističe se u ovom saopštenju.
Oni podsećaju da je Dobrila Petrović zajedno sa svojom ćerkom Snežanom i dvoje maloletnih unuka, izbačena iz svog stana u oktobru 2017. godine uprkos činjenici da je imala status zaštićenog stanara.
„U izbacivanju porodice sa dvoje maloletne dece na ulicu učestovalo je preko 30 pripadnika policije, a prisutno je bilo i preko 100 građana koji su se protivili izbacivanju porodice iz jedinog krova nad glavom. Socijalni radnici su pretili da će decu Dobriline ćerke Snežane poslati u prihvatilište, ukoliko ne napuste stan u kome su porodično živeli više od pola veka. Nakon višečasovnog pritiska, porodica je bila primorana da napusti stan“, navodi se u saopštenju Krova nad glavom.
Porodica Petrović u poslednje dve godine bila je, kako su rekli, ekonomski iscrpljena i prepuštena sama sebi da se snalazi, pri čemu je izvršiteljska kancelarija Mirjane Dimitrijević, kako su naveli, demonstrirala silu naplaćujući troškove izvršenja Dobrili Petrović tako da joj je ostajalo 12.000 dinara za život od meseca do meseca.
Istovremeno, navodi se, Mirjana Dimitrijević je odbijala da dostavi specifikaciju troškova.
„Dobrila Petrović je tokom jeseni 2019. godine svakodnevno protestovala ispred zgrade Predsedništva u nadi da će na taj način privući pažnju vlasti i dobiti odgovor na pitanje gde da idu ljudi koji su, radom izvršitelja i policije, izbačeni na ulicu“, navodi se u saopštenju.
Odluka Ustavnog suda, kako su istakli, daje razlog za optimizam zbog toga što može značiti da će sudovi u budućnosti morati da uzmu u obzir pravo na dom kada odlučuju o iseljavanju ljudi na ulicu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.