Kroz logore u Srbiji prošlo 7.000 ljudi

“Po zauzimanju grada, JNA je zarobila veliki broj pripadnika hrvatskih snaga i civila, među kojima je bilo ranjenika, žena, maloletnika i starijih osoba, sa namerom da izvrši razmenu za zarobljene pripadnike JNA. JNA je zarobljenike autobusima i kamionima prebacila na teritoriju Vojvodine gde je, već u septembru 1991. godine, bilo formirano nekoliko logora za ratne zarobljenike sa teritorije Hrvatske”, navodi Fond za humanitarno pravo (FHP) u svom najnovijem Dosijeu “Logori za Hrvate na teritoriji Srbije”

Prema istraživanju FHP-a, najveći logor formiran u Srbiji bio je u Kazneno-popravnom domu (KPD) Sremska Mitrovica, a postojali su i logori u banatskim selima Begejci i Stajićevo, zatim u kasarni JNA u Aleksincu i Kazneno-popravnom domu u Nišu.

“U Srbiji su postojali i manji prolazni logori i centri u kojima su zatočenici boravili nekoliko dana, da bi zatim bili prebačeni u neke od većih logora. Iako je takvih mesta bilo više, u ovom dosijeu su izdvojeni objekti u Šidu, nastavni centar Vojne policije u Bubanj Potoku i kasarna JNA u Paragovu”, ukazuju u FHP-u.

Kako se objašnjava u dosijeu, na mesta komandanata logora postavljani su oficiri JNA, međutim stvarnu kontrolu nad logorima imala je Uprava bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu.

“Zarobljeni civili i borci su u logorima provodili od par dana do devet meseci. Kroz logore je prošlo oko 7.000, a u njima je duže zadržano oko 3.500 ljudi. Zatočenici logora u Srbiji, naročito oni za koje se sumnjalo da su bili pripadnici Zbora narodne garde (ZNG) ili MUP-a Hrvatske, bili su svakodnevno izloženi psihičkom i fizičkom zlostavljanju, nasilju i torturi od strane oficira i rezervista JNA, pripadnika TO sa teritorije Vukovara, kao i pripadnika milicije Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem koji su dolazili u logore”, piše u dosijeu.

Kako naglašava FHP, svi logoraši su bili izloženi ponižavanju i izgladnjivanju, a u logorima je evidentirano i seksualno zlostavljanje.

“Najmanje 14 logoraša je umrlo od posledica zlostavljanja ili usled nepružanja adekvatne medicinske pomoći”, navodi se u dosijeu i dodaje da su logoraši svakodnevno odvođeni na ispitivanja, koja su praćena zlostavljanjem.

Logori u Begejcima i Stajićevu zatvoreni su u decembru 1991. godine, kada je deo zatočenika razmenjen, a deo prebačen u logore u Sremskoj Mitrovici, Nišu, Aleksincu i Beogradu. Logor u Nišu zatvoren je u februaru 1992. godine, dok su logoraši u Sremskoj Mitrovici i Vojno-istražnom zatvoru (VIZ) u Beogradu ostali do sredine avgusta 1992. godine kada je organizovana razmena zarobljenika po principu „svi za sve“.

FHP i Udruženje „Vukovar 1991.“ su u maju 2008. podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine u kojoj je imenom, prezimenom ili nadimkom navedeno 54 zapovednika i stražara u logorima u Srbiji, međutim do danas je u Srbiji samo jedna osoba osuđena za zločine počinjene u logorima na teritoriji Srbije.

Iz FHP-a podsećaju da je Haški tribunal teretio Slobodana Miloševića i za formiranje logora za Hrvate u Srbiji i zatvaranje civila i ratnih zarobljenika u istim.

“Ova dela su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i teške povrede Ženevskih konvencija. Tužilaštvo je teretilo i Gorana Hadžića za protivpravno zatvaranje u nehumanim uslovima Hrvata i drugih nesrba u nekoliko zatočeničkih objekata u Srbiji. Ovi postupci nisu okončani jer su i Milošević i Hadžić preminuli pre okončanja postupaka”, navodi se u Dosijeu “Logori za Hrvate na teritoriji Srbije” Fonda za humanitarno pravo.