Kroz međugeneracijsko uvažavanje moramo da pokažemo koliko smo kao društvo zreli

Početni rezultati i mere populacione politike ipak ulivaju blagi optimizam, kaže za Danas Slavice Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužene za demografiju i populacionu politiku.

Samo u privih osam meseci ove godine, kako kaže rođeno 356 beba više u odnosu na isti period prošle godine, a primetan je porast zaposlenih i žena sa visokom i višom školom koje rađaju, a posebno visokoobrazovanih žena koje rađaju treće dete.

– Navešću primer da je u 2014. godini svaka peta žena koja je rodila treće dete bila visokoobrazovana, dok je prošle godine svaka četvrta majka trećeg deteta visokoobrazovana. Nadam se da će ovakvih pozitivnih primera biti sve više, navodi ministarka.

*Kakav je položaj starijih ljudi?

Položaj starijih osoba, posebno onih koji žive u staračkim domaćinstvima ili su usamljeni pojedinci u zabačenim selima nije lak. Prema podacima iz poslednjeg popisa, u Srbiji imamo preko 17 odsto staračkih domaćinstava. Dešava se često da najbliži srodnici i deca naših najstarijih nisu uvek uz njih. Iz tog razloga je potrebno da jačamo institucionalnu zaštitu naših starijih sugrađanki i sugrađana i da podstičemo partnersko angažovanje javnog, civilnog i privatnog sektora da im budu na usluzi kada su im najpotrebniji.

*Mnoge zemlje suočavaju se sa trendom sve starijeg stanovništva. Šta iziskuje demografsko starenje nacije i kako se Srbija snalazi u tome?

Ukoliko se trenutni trendovi starenja nastave, broj osoba starijih od 60 godina do 2050. godine biće za trećinu veći. Podaci o demografskom starenju evropskog stanovništva pokazuju da je trenutno skoro svaki četvrti građanin starog kontinenta stariji od 60, a svaki peti stariji od 65 godina. Već sam navela podatak da je prosečna starost stanovništva u Srbiji 43,2 godine, što nas svrstava u grupu izrazito starih nacija, ali je činjenica i da nam se životni vek produžava. Očekivano trajanje života za muškarce u Srbiji je 73, a za žene 78 godina. Zbog toga su nam potrebni različiti oblici međugeneracijske saradnje i solidarnosti kojima bi morali da prethode programi aktivnog starenja, a tu nevladin sektor i volonteri prave korake koji su za pohvalu. Izdvojila bih primer sa opštine Zvezdara, gde volonteri skoro jednu deceniju pružaju pomoć i podršku našim starijim sugrađanima, uče sa njima engleski jezik i stare zanate, usavršavaju rad na računaru, razvijaju kreativne veštine. To je ono što nazivamo celoživotno učenje. Kineska poslovica kaže da nije star onaj ko ima godine, već onaj ko ne uči.

*Koji su najveći izazovi?

Pre svega, kvalitetno upravljanje migracijama, razvijanje održivih mera pronatalitetne politike i modela aktivnog starenja koji su prilagođeni našoj kulturi i sinergizam institucija države sa nevladinim i privatnim sektorom koji u tome mogu da učestvuju, posebno javno-privatna partnerstva i saradnja sa porodicama. To podrazumeva sve oblike udruživanja koji zapravo daju odgovore na prethodna pitanja. Jedan od izazova je i razvijanje društva koje će biti po meri svih generacija, kako mladih i ljudi srednjih generacija, tako i naših starijih sugrađana. Produžetak životnog veka posmatramo kao civilizacijsku tekovinu i uspeh, koji nas motiviše da unapredimo okruženje za pravilan rast i razvoj naše dece, ali i dostojanstveno starenje i održivi razvoj čitavog društva.

*Na čelu ste Saveta za unapređenje međugeneracijske saradnje i solidarnosti. Čime se trenutno bavite i zašto je međugeneracijska saradnja i solidarnost važna?

Vlada Srbije je u decembru 2017. godine obrazovala Savet za pitanja starosti i starenja, a u januaru 2018. godine Savet za unapređenje međugeneracijske saradnje i solidarnosti koji nisu samo formalna tela, već imaju mnogo značajniju ulogu, a to je da donose odluke koje će zaživeti u praksi i na taj način pozitivno uticati na svakog pojedinca. Naravno, ne postoji Savet, bez obzira ko ga čini, koji sve može sam. Svi mi, bez obzira na životno doba, zvanje ili obrazovanje, moramo da radimo zajedno i na primeru međugeneracijskog uvažavanja pokažemo koliko smo kao društvo zreli. Istraživanje koje je sproveo Crveni krst Srbije pokazuje da je slika u praksi možda čak i bolja nego što imamo utisak. Na pitanje da li stariji predstavljaju opterećenje za ekonomiju svoje države blizu 70 odsto mladih smatra da to nije tačno. Deca, mladi, odrasle osobe i stariji ne žive u izolaciji, odvojeni jedni od drugih, već su povezani i predstavljaju podršku jedni drugima. Iz iz tog razloga je potrebno posebno razvijati međugeneracijska prijateljstva i odnose, jer to donosi korist svima. Mladima pomaže u njihovom razvoju i obrazovanju, ali i u kasnijem suočavanju sa sopstvenim starenjem, dok starijim osobama pruža osećaj ispunjenosti, posebno u situacijama kada se suočavaju sa gubicima prijatelja i partnera, da se uz podršku osećaju manje izolovani. Takođe, pomaže u učenju novih veština, posebno onih koje su nam neophodne u modernom društvu. Poznati engleski pisac je rekao da čovek ne može da učini ništa protiv toga što stari, ali se mora svim silama boriti da ne zastari.

*Kolika je stopa siromaštva danas i koliko su stariji ljudi u riziku?

Na osnovu podataka prikupljenih u anketi o prihodima i uslovima života koju sprovodi Republički zavod za statistiku, stopa rizika od siromaštva, u 2017. godini, iznosila je 25,7 odsto. Iako visoka, ova stopa je za lica stara 65 i više godina iznosila 21,3 odsto, što je nešto niže od proseka populacije. Rezultate za ovu godinu očekujemo sredinom oktobra, a nadamo se da će oni usled makroekonomske stabilnosti i smanjenja nezaposlenosti biti povoljniji.

*Najavljeno je povećanje penzija. Šta je potrebno za dostojanstvenu starost?

Finansijska sredstva koja daju sigurnost osobama starije životne dobi, kao i stabilnost penzionog fonda jedan su od faktora. Sve prethodno podrazumeva zapošljavanje većeg broja mladih i reforme u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja koji će uvažiti aktuelnu situaciju, i to može biti odgovor države. Dostupni sistemi socijalne i zdravstvene zaštite takođe su potrebni, kao i razbijanje predrasuda o trećem životnom dobu i našim starijima kao bolesnim, zavisnim i skupim za društvo.

Životni vek optimista i pesimista

*Iz ugla neuropsihijatra, koliko na životni vek utiče to da li smo optimisti ili pesimisti?

Nedavna američka studija jeste pokazala da ljudi koji pozitivno razmišljaju češće dožive 85 i više godina, u odnosu na pesimiste, jer lakše kontrolišu emocije i bolje se snalaze u stresnim životnim okolnostima. Ipak, pored toga koliko živimo vrlo je bitno i kako živimo. Sigurno da je kroz život lakše ići vesele naravi i vedrog duha, sto pozitivno utiče i na naše zdravlje, u skladu sa izrekom da „optimizam jača organizam“.

Dostizanje 65 godina nije kraj produktivnog života

*Koje su mere aktivnog starenja?

Sa merama aktivnog starenja treba početi pred kraj radnog angažovanja, pripremom za to da će čovek otići u penziju. Kroz različite oblike savetodavnog rada i korišćenjem svih očuvanih potencijala naših sugrađana koji su itekako potrebni društvu, oni se mogu dosta dugo osećati korisnim. Za sve to vreme oni mogu imati satisfakciju i to kroz sadržajno iskorišćeno vreme, kroz osećanje da su važni i doprinose društvu i kroz određenu finansijsku naknadu. Samim tim, dostizanje 65 godina ne bi trebalo da se posmatra kao kraj produktivnog života, već kao nova životna etapa. Vrlo je bitno prilagoditi sredinu sposobnostima, ali i potrebama naših sugrađana trećeg životnog doba.