Kroz šta je prošla novinarka koja je prijavila policiji fantomske glasače u svojoj zgradi u Beogradu?

O njihovom postojanju svedoče pozivi za glasanje sa imenima osoba koje ne žive u ovim zgradama i za koje stanari uglavnom nikada nisu ni čuli.

Među onima koji su podelili svoje iskustvo sa pozivima za fantomske glasače bila je i novinarka Antonela Riha. Ona je u svojoj zgradi na Vračaru, koja ima 21 stan, pronašla 16 poziva za glasanje sa imenima osoba koja ne žive u zgradi. Za neke od njih stanari nikad nisu ni čuli.

Kako objašnjava za Danas, sve ove pozive odnela je u policijsku stanicu u Ljermontovoj, odakle je sutradan došla i policajka koja je na terenu proverila šta se dešava. Epilog te provere samim stanarima ostao je nepoznat.

Na listićima sa pozivima za glasanje inače nema broja stana već se pored imena birača samo navodi adresa zgrade. Tako se desilo da su pozivi za glasanje nasumično ubacivani u sandučiće stanara koji su onda one koji se ne odnose na njihovu porodicu bacali. Sve ove ostavljene pozive Riha je pokupila i odnela u policijsku stanicu u Ljermontovoj ulici u Beogradu.

– Tu sam naišla na profesionalne ljude, koji su prikupili sve informacije koje sam im dala i rekli da će da provere ko su ti ljudi. Sutradan je došla žena iz policije, isto vrlo profesionalna, i proverila kod svakog vlasnika da li je prijavio nekoga od tih ljudi sa listića – navodi Riha.

Ona objašnjava da je u policiji rečeno i da ne mogu da daju stanarima informacije o tome da li je i gde neko od 16 nepoznatih osoba sa glasačkih listića prijavljen, imajući u vidu Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Iz međusobnih razgovora komšije su međutim sastavile nekakav mozaik. Riha, recimo, objašnjava da je u svom sandučetu našla poziv za osobu za koju zna da već tri godine ne živi u njenoj zgradi. Od komšija je saznala i da se jedan od poziva odnosio i na bivšu stanarku koja je poziv dobila na svoje devojačko prezime iako se ko zna kada udala a potom i odselila iz zgrade.

– Interno smo saznali da tu ima ljudi koji su potpuno nepoznati ali i da ima ljudi koji su nekada živeli u zgradi. Da li su ti ljudi još negde prijavljeni, ja stvarno ne znam. Ne znam ni da li su ti nama nepoznati ljudi iz Beograda. Meni izgleda kao da je jedan deo ljudi koji su u nekom trenutku bili evidentirani kao stanari moje zgrade stavljeni na te pozive. Ono što je jasno jeste da je napravljen jedan veliki metež – navodi sagovornica Danasa.

Ona kaže da će njen sledeći korak biti da ode u policiju i proveri konkretno da li je neko prijavljen u njenom stanu, a ako jeste, zatražiće da bude izbrisan.

– Procedura nije komplikovana. Moj primer pokazuje da se sve završava brzo, efikasno i profesionalno. I važno je da se to uradi i zbog budućeg biračkog spisaka, ali i zbog svih problema koji mogu da nastanu ako je u vašem stanu prijavljena još neko a da vi to ne znate. Očigledno je neophodno da sami ljudi, građani, tu proceduru pokrenu, jer nema ko drugi umesto nas – zaključuje Riha.

Pravnica Sofija Mandić međutim naglašava da u ovim okolnostima umesto građana proceduru bi morali da pokrenu sami državni organi.

– Vi kao vlasnik stana u policiji možete da dobijete informaciju da li je još neko prijavljen na vašoj adresi. Ako jeste, i ako je prijavljen protivno zakonu, građani mogu sami da pokrenu postupak pasivizacije prebivališta (da odjave osobu), što je i poruka koju ovih dana upućuju funkcioneri. U nekim redovnim okolnostima, recimo ako želite da odjavite podstanara koji nije sam prijavio novu adresu, logično je da ćete upravo to učiniti – zatražiti odjavljivanje i pri tome platiti taksu. Međutim, kada postoji ovakva vrsta zloupotrebe, kada imamo stotine, možda i hiljade prijavljenih bez saglasnosti vlasnika stanova i bez pravnog osnova, licemerno je prebacivati odgovornost za brisanje fantomskih stanara na same građane koji nemaju ništa sa tim. U ovim okolnostima morali bi da reaguju državni organi koji za to imaju zakonskog osnova – navodi Mandić.

Ona objašnjava da je prvo pitanje koje se postavlja kako su ove osobe uopšte mogle biti prijavljene bez validnog osnova i saglasnosti vlasnika.

– Ako su oni prijavljeni nekom nezakonitom radnjom, onda i sam MUP ali i Ministarstvo državne uprave, u čijoj je nadležnosti birački spisak, ima ovlašćenja da pokrene postupak pasivizacije. Ukoliko bi proceduru pokrenulo Ministarstvo državne uprave, kome jeste u interesu da birački spisak bude ažuran, a MUP utvrdi da ljudi ili nisu prijavljeni u skladu sa zakonom ili da tu ne žive, Ministarstvo državne uprave ima rokove u kojima te ljude briše iz biračkog spiska, odnosno smešta ih tamo gde oni teritorijalno pripadaju. Kada su izbori raspisani, do 72 sata pre održavanja izbora, ti rokovi su veoma kratki, odnosno rok za za izmenu biračkog spiska je odmah, a najkasnije sutradan – kaže Mandić, ističući da rok od 15 dana, koji je pominjala ministarka državne uprave Marija Obradović „nema veze ni sa istinom ni sa procedurom već potrebom da se cela ova situacija tamponira i da se sačeka da prođu izbori“.

Sagovornica Danasa kaže i da nema objašnjenje za ovoliki broj poziva nepoznatim glasačima, ali da pretpostavlja da je MUP sam izvršio upis glasača masovnom zloupotrebom ovlašćenja.

– Ako se to desilo, svi ljudi koji su u tome učestvovali, učinili su niz nezakonitih radnji koje se kreću od disciplinskih prekršaja do krivične odgovornosti – zaključuje Mandić.

Na glasanje može i bez poziva

„Svrha poziva za glasanje jeste da birački odbor lakše pronađe glasača u biračkom spisku a na osnovu broja koji se nalazi u pozivu. Važno je dakle napomenuti da pozivi nisu osnov za glasanje, da se može glasati i bez poziva, pošto neki građani još uvek imaju dilemu da li mogu da glasaju bez poziva“, objašnjava Sofija Mandić.