Vaditi, čupati, potapati benzinom ili ništa od toga: Infektolog za Danas šta se sve promenilo u vezi sa vađenjem krpelja

Ovo bi mogla da bude suština poruke infektologa bez obzira na to da li se sprovode akcije suzbijanja krpelja, kakva je počela u Beogradu i to u svim njegovim opštinama.

Razlog je jednostavan, krpelji su paraziti, prenose razne mikrorganizme od kojih je za čoveka najznačajnija bakterija borrelia burgdorferi, izazivač lajmske bolesti.

Uvreženi stavovi malo su se promenili o uklanjanju krpelja

Uvreženi stavovi šta raditi kada otkrijemo krpelja na koži malo su se premoneili u poslednje vreme, kaže za Danas Žarko Ranković, profesor infektologije u penziji, dodaje da je ovo proleće bilo neuobičajeno toplo te da su krpelji „odavno aktivni i ima ih svuda“.

U zavisnosti od mesta gde se u prirodi nalaze, svaki treći mogao bi da bude nosilac izazivača lajmske bolesti.

„Prilikom odlazaka u prirodu zaista moramo voditi računa jer su krpelji prenosioci veoma ozbiljne bolesti – borelioze. Ne znači da je svaki krpelj inficiran, dosad je bilo da je svaki treći, u zavisnosti od lokacije“, kaže on.

Dodaje da je jako važno da niko od ujedenih ljudi ne koristi stare metode za uklanjanje krpelja.

„Ranije se preporčivalo da se vatica natopi alkoholom, uljem, benzinom i njom pokrije krpelj. To nikako. Danas se smatra da krpelj tada povrati u ranicu koju je napravio i sa sadržajem izbaci i bakteriju, prouzrokovača lajmske bolesti. Takođe, do skoro se savetovalo da bi krpelja trebalo uhvatiti pincetom što bliže koži i okrenuti njegovo telo suprotno kretanju kazaljke na satu i povući. Ne bi trebalo ni to. Sada je nova mera u vezi sa vađenjem krpelja, a to je uhvatiti ga pincetom i direktno povući“, objašnjavaa Ranković i napominje da bi najbolje bilo da krpelja iščupa neko stručno lice u domu zdravlja.

Prema njegovim rečima, po ujedu krpelja ne preporučuje se primena bilo kakvih antibiotika na svoju ruku.

Ne uzimati antibiotike na svoju ruku zbog ujeda krpelja

„O tome bi odluku trebalo da donese izabrani lekar, odnosno on će pacijenta uputiti infektologu koji će proceniti da li bi trebalo da se urade određena testiranja, pogledati da li je mesto ujeda inficirano i slične stvari“, ističe taj infektolog.

Preporučuje, kako kaže, da se pre odlaska u prirodu na kožu nanesu repelenti, ali ne može da kaže da bi tamo svi trebalo da idu obučeni u odeću dugih nogavica i rukava „po ovim temperaturama“.

Pažljivo pregledati decu

„Nakon povratka kućama, pogledati pažljivo kosmati deo glave, ispod pazuha, prepone, pogotovu bi decu trebalo pažljivo pregledati. Bitno je da krpelj ne bude na koži duže od 48 sati jer su stavovi da što je krpelj kraće na koži manja je mogućnost zaražavanja“, priča naš sagovornik.
Na putanje Danasa šta se radi ukoliko je neko sam izvadio krpelja, zaboravio na to, a potom video na koži crvenilo posle nekoliko dana, Ranković kaže da inkubacija bolesti traje do sedam dana, a simpetomi sa javljaju od tri do 33 dana.

„Eritema migrans ili crvenilo ukoliko se pojavi može da bude i alergijske prirode, ali i kao simptom lajmske boelsti. Neki autori tvrde da bi u poslednjem slučaju prečnik tog crvenila trebalo da bude pet centimetra. Ali, najbolje da se ode kod lekara.

Lajmska bolest

Kako je objavljeno, lajmska bolest (Morbus Lyme) je najčešće registrovano oboljenje u grupi bolesti koje se prenose krpeljima u državama centralne Evrope, sa stopom incidencije od 206 na 74 100.000 stanovnika u Sloveniji (na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja) i 135/100.000 u Austriji (prema anketama zdravstvenih radnika).

Nasuprot tome, stope  manje od 1/100.000 beleže se u zemljama južne Evrope, odnosno u Portugalu i Italiji. U državama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora ne sprovodi se nadzor nad lajmskom bolešću, jer ne postoji jedinstveni pristup nadzoru i usaglašenost dijagnostičkih kriterijuma.

U pitanju je bolest centralnog  i perifernog nervnog sistema (mozak i kičmena moždina, nervi) izazvana bakterijom borrelia burgdorferi. Pacijent može da dobije, između ostalog, meningitis i encefalitis, encefalopatiju i encefalomijelitis.