Kršenje prava zdravstvenih radnika tokom pandemije: „Heroji i bespotrebne žrtve“

Ona je, na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena publikacija u kojoj su navedeni rezultati istraživanja stavova zdravstvenih radnika o poštovanju i kršenju njihovih prava tokom pandemije, istakla da bi „trebalo pod hitno da se preduzmu mere da se ta kršenja eliminišu, smanje“.

Mijatović je rekla da su tokom pandemije najviše kršena prava iz radnog odnosa, kao i da su naredbe i instrukcije bile konfuzne, a da lekari ni u jednom segmentu nisu dobijali tačne i pouzdane informacije ili ih uopšte nisu dobijali.

„Praksa je pokazala da pravo na bezbednost i zdrave uslove rada nije uopšte poštovano“, rekla je Mijatović i dodala da nije bilo obezbeđno dovoljno zaštitne opreme.

Ona je navela da nije bilo psihološke zdravstvene zaštite, da dnevni i nedeljni odmori medicinara nisu bili poštovani u potpunosti, a zdravstveni radnici nisu znali tačan raspored radnog vremena.

Mijatović je dodala da je zdravstveni sistem bio loše organizovan kada je u pitanju zaštita prava zdravstvenih radnika, a bilo im je i zabranjeno da iznose podatke o stanju u zdravstvenom sistemu.

Članica Sindkata lekara i farmaceuta i jedna od autorki publikacije Gorica Đokić ocenila je da su „zdravstveni radnici u Srbiji i heroji i bespotrebne žrtve“.

Ona je rekla da je, u okviru istraživanja, 415 zdravstvenih radnika popunilo upitnik.

Đokić je rekla da 91,4 odsto zdravstveih radnika nije pitano da li imaju maloletnu decu i da li su samohrani roditelji pre nego što su upućivani u kovid sistem, navodeći da 84 odsto zdravstvenih radnika nije pitano da li želi ili da li može da radi u kovid sistemu.

Dodala je da skoro 32 odsto zdravstvenih radnika ima hronične bolesti koje se smatraju faktorom rizika za težak oblik kovid-19 infekcije, a 90 odsto zdravstveih radnika pre upućivanja u kovid sistem nije pitano da li boluje od hroničnih bolesti.

Prema njenim rečima, 62 odsto zdravstvenih radnika je u kovid sistem upućivano na osnovu usmenog naređenja, a 81 odsto nije znalo na koji period se upućuje u kovid sistem.

Ona je rekla da oko 83 odsto zdravstvenih radnika nije imalo nikakvu mogućnost žalbe, 20 odsto je dobilo eksplicitnu pretnju otkazom.

Đokić je dodala da 50 odsto zdravstvenih radnika koji su upućivani u kovid bolnice van mesta stanovanja nije imalo obezbeđen prevoz, smeštaj, hranu.

„Četrdeset odsto nije imalo dovoljno zaštitne opreme što je šokantan podatak, a 60 odsto zdravstvenih radnika u kovid sistemu radilo je u smenama koje su više od osam sati u punoj zaštitnoj opremi kada je bilo. Preko 50 odsto nije imalo pravo na pauzu ili je eventualno imalo retku mogućnost da napravi pauzu“, istakla je ona.

Ona je istakla i da 55 odsto zdravstvenih radnika nije imalo mogućnost niti smelo da iznese svoje mišljenje vezano za organizaciju rada u kovid sistemu, a deset odsto je zbog toga eksplicitno kažnjeno.

Gorica Đokić je istakla da 14,5 odsto zdravstvenih radnika u Srbiji nije dobilo nikakvu novčanu nagradu za rad u kovid sistemu.

„Uprkos svemu tome skoro 97 odsto zdravstvenih radnika nije odbilo da radi u kovid sistemu“, rekla je ona.

Na konferenciji za novinare pušten je i video o svedočenjima zdravstvenih radnika o kršenju njihovih prava.

Publikacija je nastala kao deo istraživanja u okviru projekta „Zaštita prava zdravstvenih radnika“ koji su u prethodnih godinu dana sproveli Beogradski centar za ljudska prava i Sindikat lekara i farmaceuta.