"Nema krvi, kažu ne da Beograd": Zašto većina opštih bolnica u Srbiji nema svoje zalihe? 1Foto: Shutterstock/Joa Souza

Pacijenti iz unutrašnjosti Srbije, odnosno manjih mesta, kojima je neophodna transfuzija krvi, moraju da čekaju se ona pošalje iz većih gradova, jer je i taj resur centralizovan, pa bolnice nemaju svoje zalihe već ih traže od Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.

Na ovaj problem je skrenuo pažnju korisnik društvene mreže X, koji je na svom nalogu napisao da njegova majka umire u bolnici u Smederevskoj Palanci i da se polako pretvara u biljku, zato što bolnica „nema krv, kažu ne da Beograd“.

Takođe je dodao da više nije moguće namenski dati krv, kao što je ranije bio slučaj.

Pulmološkinja Slavica Plavšić je ubrzo postavila i objavu u kojoj poziva sve građane i građanke Smederevske Palanke da doniraju krv za svoju sugrađanku, i kontaktirala vlasnika naloga kako bi mu pomogla.

Plavšić za Danas navodi da se vrlo često dešava da ljudi u očaju na društvenim mrežama traže razne vrste pomoći.

„Skoro je bio problem sa trombocitima za jednog gospodina, isto su pisali meni i intervenisali smo. Bili su mu neophodni trombociti jer ih je imao samo 15, a potrebno je 150 do 300 hiljada. Čovek je zaista bio životno ugrožen, isto su mu rekli da ih nema, on je objavio apel na društvenim mrežama i brzo se reagovalo“, kaže Plavšić.

Objašnjava da su do pre 15 godina sa derivatima krvi radile sve opšte bolnice u Srbiji, koje su imale specijaliste transfuziologe i prateće osoblje i aparaturu.

„Radili su normalno sa svim derivatima krvi za pacijente iz svog područja i znalo se da prioritet uvek ima intenzivna nega. Čuvale su se određene količine za iznenadne situacije, poput udesa i komplikacija tokom operacija. Mogli su prijatelji i rodbina da daju bilo koju krvnu grupu i da se to onda zameni na lokalnom nivou“, ukazuje Plavšić.

Međutim, kaže da je onda došlo do centralizacije na četiri centra: Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, kao i da nikome nije jasno zbog čega se to desilo.

„To su neki viši ciljevi, sa tim su mnogo iskomplikovali i otežali snabdevanje u opštim bolnicama, tako da dolazi do problema otežanog transfera iz Beograda ka unutrašnjosti i povećani su problemi. Inače, u letnjem periodu je smanjena količina krvi i dobrovoljnih davaoca, ljudi su na odmorima, uvek je tako problematična situacija, ali kada se jave ovakvi slučajevi onda je to jako zabrinjavajuće i zvuči jezivo da se čovek na onakav način oglašava“, naglašava Plavšić.

Navodi da građani mogu da daju krv za određenu osobu u svom mestu, ali to ne mogu da urade u bolnicama kao ranije, već u prostorijama Crvenog krsta ili u organizovanim akcijama, koje takođe mogu biti problematične zbog perioda dana tokom kog se inače organizuju.

„To uglavnom bude u prepodnevnih satima od 9 do 14 časova kad su ljudi na poslu, onda se žale da bi vrlo rado otišli da daju krv, ali da jednostavno ne mogu da izađu sa posla. Samim tim je smanjen procenat dobrovoljnih davaoca krvi, po nekim nezvaničnim procenama za 20 posto, upravo zato što im je tehnički onemogućeno da daju krv u nekom regularnom terminu, kad njima odgovara, zato što je ograničeno na ovo radno vreme“, kaže Plavšić.

Naglašava da ovakve stvari ne smeju da se dešavaju, kao i da Beograd i ostali centri treba da imaju više razumevanja kako društvene mreže ne bi morale da rešavaju ovakve probleme.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari