Kuba rešila da proba kapitalizam

Najavljena otpuštanja 10 odsto od pet miliona državnih radnika na Kubi, predstavlja najznačajniju ekonomsku promenu od kada je Raul Kastro preuzeo vlast od Fidela leta 2006.

„Ovo je veliki iskorak za komunističku zemlju“, smatra Vejn Smit, bivši šef američkog odseka na Kubi i član Centra za međunarodnu politiku. „Oni nemaju mnogo izbora, moraju pokušati da spreče dalje ekonomsko propadanje“. Od kada je stupio na vlast, Raul Kastro (79) se žali da Kuba mora zauvek da izbriše iz glave ideju da je jedina zemlja na svetu gde možete živeti bez rada. Upućeni kažu da mnogi radnici na Kubi često nisu produktivni. U vladinim kancelarijama u Havani, pauze za kafu i cigarete traju satima.

Nije reč o lenjosti Kubanaca, smatraju ekonomisti. Naprotiv. Oni ukazuju da mada radnici redovno dobijaju bonove za hranu, sa prosečnom platom od 20 dolara mesečno teško može da se preživi, iako država obezbeđuje stanovanje, obrazovanje i medicinsku negu. Kao što Kubanci vole da kažu: „Vlada se pretvara da nas plaća a mi se pretvaramo da radimo“.

Ostrvo je teško pogođeno ekonomskom krizom. Nezavisni ekonomisti procenjuju da bez recimo naftne podrške Venecuele kubanska ekonomija bila bi ravna nuli. Da li državna ekonomija može zaista da napravi prostora za privatni sektor ostaje da se vidi. Državni ekonomisti smatraju da bi najmanje produktivni i disciplinovani radnici trebalo da budu otpušteni.

„Prvi put vlada priznaje da privatni sektor, kao i mali biznis, nisu deo već strateški partner kubanske ekonomije i rešenje koje će spasiti Kubu“, kaže Filip Piters, sa Instituta Leksington i savetnik radne grupe za Kubu pri američkom Kongresu.

Više od 823.000 Kubanaca već rade u privatnom sektoru, iako u saradnji sa državnim. Ipak država i dalje zapošljava 85 odsto radnika. Pitanje je šta da rade stotine hiljada Kubanaca koji ostanu bez posla.

Ideja o „kooperativnom preduzetništvu“ uključuje uzgajanje svinja i zečeva, otvaranje barova i kafića, više radnih mesta poput sakupljača smeća, baštovana, automehaničara, stolara i taksi vozača. Takođe, na listi su i maseri, planeri venčanja i proizvođači vina. Dokument upozorava da mnogim radnicima nedostaju inicijative, veštine i iskustvo, tako da bi nova preduzeća „mogla propasti u roku od godinu dana“.

Pojedini regionalni ekonomisti smatraju da sve izgleda „kao da ljudima dajete lopatu i kažete im da nađu posao“. Država plaća radnike u kubanskim pezosima, dok stranci i srećniji Kubanci troše konvertibilne valute u prodavnicama mobilnih telefona, koji su građanima postali dostupni od prošle godine. „Beleži se napredak, ljudi razgovaraju o mnogim stvarima na javnim forumima, što je dobro. Ali ostaje pitanje da li će nove ideje obezbediti zaista i pravi ekonomski napredak“, smatra Rafael Romu, predsednik Asocijacije za istraživanje kubanske ekonomije. Kuba je tek nedavno dozvolila kozmetičarima i berberima da privređuju za sebe, iznajmljuju prostore ali i zarađuju. Vozači mogu da voze sopstvene taksije. Farmerima je data prilika da preuzmu neobrađeno državno zemljište, iako se bore da dobiju seme, đubrivo, traktore i prevoz za prinose.

„Kubanski model ne radi više čak ni za nas“, priznao je nedavno dugogodišnji lider Fidel Kastro američkim novinarima Džefriju Goldbergu i Džuliji Svig. Nešto kasnije u govoru na Univerzitetu Havana, Kastro je rekao da je njegova izjava pogrešno interpretirana.

„Ja sam u stvari mislio ono što i ceo sveta zna a to je da kapitalistički sistem ne može još dugo da radi za SAD i svet. Kako bi takav sistem mogao raditi za socijalističku zemlju poput Kube?“. Tri dana kasnije vlada Raula Kastra objavila je da će ta zemlja ipak „probati“ kapitalizam.