Kubat: Patrijarh da napravi spisak pedofila; Verbić: Iza svega stoji – novac

Bivši ministar prosvete Srđan Verbić misli da je reč i o novcu.

„Nije to beznačajan momenat, imamo 3.000 ljudi koji su na spisku republičkog budžeta, ukoliko nemaju dovoljan broj učenika, to se ne realizuje“, kaže za N1.

Patrijarh Porfirije tvrdi da nastavnici i profesori obeshrabruju učenike da pohađaju versku nastavu. Preko drušvenih mreža preti objavljivanjem spiskova imena nastavnog osoblja. Nastavnici i direktori škola u neverici i šoku. Tvrde da se tako nešto nikada nije dešavalo.

Kubat kaže da ta objava nije mogla da prođe bez njegovog odobrenja.

„Ne može niko da objavi nešto što on nije odobrio. Ja poznajem patrijarha preko 25 godina, on ima mnogo obaveza, sklon je da sam sebi tovari te obaveze, kao i većina nas, pretpostavljam da se on nije uopšte udubio u to. Da on tako nešto napiše je nemoguće, da je to neko napisao iz vrha, iz senke, znam ko je to mogao da napiše, zašto je patrijarh to pustio, ili mu se omaklo, ili jednostavno mora da nešto pusti“, kaže Kubat.

Na pitanje da li je to napisao neki vladika, Kubat je rekao „pa naravno“. Verbić kaže da nije sasvim siguran da je izjava patrijarha „promišljena“.

„Ne mogu da kažem ko je pisao, nije ni bitno, ali nekako mi deluje kao usput nešto što je izrečeno, a ne kao ozbiljna namera. Mada, s druge strane postoji ta tendencija da se pitanja koja su u vezi s veronaukom non stop izvlače iz sistema, da se demonstrira kako ne moraju da koriste legitimne alate koji postoje u sistemu, nego se odmah ide na eskalaciju, na podizanje značaja toga, da se pokaže kako za taj predmet se ne pita niko drugi, nego Sinod ili crkva zajedno. Mislim da se to desilo mnogo puta do sad, da se na taj način stvara nekakva nova normalnost, gde ljudi dižu ruke i kažu neću se mešati, to ionako nije naš posao, moj posao, za to se pita crkva. Ne postoji nijedan drugi predmer koji se realizuje tako da ima pokrovitelja“, kaže on.

Prema njegovim rečima, ljudi iz prosvete koji reaguju, reaguju tako što se brane, „a zapravo je njihova obaveza da razgovaraju sa učenicima i da reaguju i savetuju“.

„Postoji vrlo važna savetodavna uloga i nastavnika i direktora. Meni je vrlo jak indikator da ljudi kažu ‘ne, ne, mi nismo’, to znači da se plaše da kažu. Niko ne želi da mu se ime objavi javno, da bude obeležen“, kaže Verbić.

Kubat se slaže da se dužnost direktora i nastavnika da decu posavetuju u kom pravcu bolje da rade.

„Spisak ako neko pravi, to liči na period nacizma, opet ne mogu da to sve povežen sa realnošću crkve i svega što to jeste. Veronauka kao predmet treba da izađe iz bilo kakvih ingerencija crkve i da to bude stvar države da bude u sistemu obrazovanja kao takva, ne sme biti konfesionalno obojena kao što jeste. Crkva nažalost kadrira, u smislu da ona odabira kadrove, udžbenike, sve je potpuno neadekvatno, još sa tom agresivnom pričom ‘nas neko goni, mi smo proganjani'“, kaže.

Kubat dodaje da misli da bi bilo pametno da taj predmet, bio on izborni ili redovan, uđe u okvir čitavog školskog sistema.

„Da se oslobodi te konfesionalne note, nema potrebe da insistiramo na tome, jer mi smo ovde pravoslavni, pa pravoslavni, i da dobije više kulturoloških elemenata“, kaže.

Ističe da nije čudo što se mali broj dece prijavi.

„Krenite od afera, pedofilije… Ja bih mu preporučio da napravi spisak pedofila i ostalih likova i da objavi, tada bi bio svetac. To ne valja što radi, on je čovek u redu, njegov problem je što ne može da se odupre nekim silama. To sa spiskovima je nešto najluđe što je čovek mogao da čuje od početka 21. veka“, kaže Kubat.

Verbić ne veruje da će bilo ko da objavi spisak.

„To je vrsta pritiska gde se to najavljuje kao mogućnost, mislim da niko ne bi znao, ni oni koji objavljuju, a još manje oni čija bi se imena pojavila, šta sa tim spiskom. U posebno lošoj situaciji su direktori škola za koje znamo da su politički postavljeni i oni znaju da svaki dan neko može da ih pozove i kaže ‘ne ovako, nego ovako’, poslednje što im treba je da se nalaze na nekakvim spiskovima, ovo bi bilo u najmanju ruku veoma neprijatno“, kaže Verbić.

Dodaje da veroučitelje bira crkva, a ne direktori.

Kubat kaže da je po malim sredinama dominantna veronauka, a da je u Beogradu od početka odnos bio negde 50:50, ali da je sad verovatno otišlo u korist građanskog.

Verbić misli da je reč i o novcu.

„Nije to beznačajan momenat, imamo 3.000 ljudi koji su na spisku republičkog budžeta, ukoliko nemaju dovoljan broj učenika, to se ne realizuje“, kaže.

Kubat se slaže da je to možda i ključan razlog njegovog straha, „da će veroučitelji ostati bez posla“.

„To je problem čitavog školskog sistema, veronauka treba da bude u školskom sistemu, predavali bi kvalifikovani ljudi“, kaže on.

Mišljenja je da treba ozbiljno da se preoblikuje.

„Nije prilagođeno za 21. vek, najveći broj veoručitelja su poptuno okej ljudi, vrlo predani svom poslu, učenici ih jako vole, ali su u nezgodnoj situaciji jer samo čekaju da ih neko pozove iz Patrijaršije i kaže ‘kako vam se upisalo samo 15, a ne 25, vi ste krivi’. Ti veroučitelji su verovatno najobespravljenija zaposlena grupacija u Srbiji“, kaže on.

Verbić ističe da je utisak da učenici danas i oni koji izlaze iz škole „stvarno ništa ne znaju ni o religiji, ni o građanskom društvu“.

„Mislim da je i jedno i drugo vrlo ozbiljan problem“, kaže Verbić.

Kubat kaže da bi patrijarhu, da su u kontaktu, rekao da „obriše tu objavu i izvini se ljudima, jer je to skandalozno“.